Немачка канцеларка је боравила у 19. по реду посети Москви и вероватно последњој у својству канцелара будући да је најавила повлачење из политике. Драги Владимире, обратила се Путину на заједничкој конференцији за новинаре после разговора који су трајали готово три сата.
За многе године заједничког рада успоставили смо добре пословне односе, одржавали смо редовне контакте, увек били на вези, разматрали актуелна билатерална питања, тежили да координирамо ставове о проблемима глобалне политике. Наши погледи се наравно нису увек подударали, али је дијалог међу нама био отворен, садржајан, усмерен на тражење компромиса, решавање најсложенијих питања, рекао је Путин и додао да посебан карактер посети Меркелове даје то што она намерава да напусти положај федералног канцелара. Али увек ћемо се радовати доласку Меркелове у Русију као жељеном госту, поручио је руски председник, који је канцеларку по традицији дочекао с букетом, овога пута од розе и белог цвећа.
„Одличан састанак“
Разговори двоје лидера вођени су прво у уском, а касније и у ширем формату, када су с руске стране учествовали шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и помоћник председника Јуриј Ушаков, а с немачке Штефан Зајберт, званични представник владе, и Ута Kристина Бајнхоф, шеф групе за спољну политику и безбедност у канцеларији федералног канцелара.
Састанак је прошао „одлично, као и увек“, саопштио је руски амбасадор у Немачкој Сергеј Нечајев. Експерти оцењују да су разговори били конструктивни, а да су се мишљења двоје лидера о главној теми, Авганистану, била веома блиска.
„Састанак је прошао одлично, као и увек“, саопштио је руски амбасадор у Немачкој Сергеј Нечајев.
© Sputnik / РИА Новости
/ Лидери Русије и Немачке сложили су се и у вези са потребом обнове преговора у „нормандијском формату“ с циљем решавања ситуације у Донбасу. Заложила сам се за то да се оживи тај формат, рекла је Меркелова на заједничкој конференцији за новинаре с Путином. Руски председник је истакао да нема другог инструмента за постизање мира у Донбасу осим „нормандијског формата“, а Мереклову замолио да изврши утицај на Kијев да испуни своје обавезе према Донбасу. Он је обавестио канцеларку и да украјинске власти законодавно припремају своје фактичко повлачење из Минских споразума, нагласивши да је Русија забринута што Kијев не намерава да испуни преузете обавезе.
Немци уложили ауторитет у Минске споразуме
Аналитичар Дмитриј Журављов са Финансијског универзитета при Влади Русије оценио је да Берлин заузима подвојен став по питању сукоба у Украјини - немачко руководство је незадовољно одбијањем Kијева да у потпуности спроведе Минске споразуме, али неће превише притискати украјинско руководство.
„Ради се о томе да је немачко руководство – не само Меркелова, већ и актуелни председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер – својевремено уложило свој ауторитет у споразуме о Донбасу. И сада су они доста увређени тиме што Украјина не спроводи договорено. Али као стратешки савезник САД Немачка не може и неће да превише јако притиска Украјину. Зато што је јасно да је сваки непријатељ Русије увек пријатељ Америке, па дакле и Немачке. Премда Немци далеко више трпе од, рецимо, украјинских хирова у погледу гаса него Руси. Зато ће Меркелова Украјинцима рећи да је потребно да спроведу Минске споразуме, али ће притом свима бити јасно да је рано да се Kијев због тога превише прибојава“, каже Журављов за Спутњик.
Он такође истиче да су Русија и Немачка повезане бројним економским интересима, а да размимоилажења међу њима носе пре свега политичко-идеолошки карактер. Русија, с друге стране, ради онако како она налази за сходно, а то Европљане нервира, мада мање него Американце.
Немачкој тешко да каже да Американци нису у праву
Што се тиче ставова Путина и Меркелове о Авганистану, Журављов указује да су они у многим аспектима блиски.
Услед вртоглавог развоја догађаја у Авганистану та тема била је међу приоритетним. Покрет талибана данас контролише практично сву територију земље, укључујући престоницу. То је реалност и управо од те реалности треба поћи, наравно, не дозволивши распад авганистанске државе, рекао је Путин. Авганистан је била врло важна тема, разменили смо мишљења и нагласила сам да је веома узнемиравајући моменат да су се талибани вратили и ставили земљу под контролу, али то је чињеница, констатовала је и Меркелова.
„Авганистан је показао шта се дешава кад покушате да наметнете свој модел уређења света“.
© AP Photo / JOHN MOORE
Према речима Журављова, Авганистан је очигледно показао шта се дешава кад покушате да наметнете свој модел уређења света.
„Американци су побегли на брзину, а Немачка ћути јер није узела озбиљнијег учешћа у тамошњој интервенцији. А не може ни да каже да Американци нису у праву, посебно кад Америком владају демократе а Меркелова је тесно повезана с том партијом, пре свега савезом своје партије и америчких демократа али и личним контактима. Немачка је притом много мање крива за наметање шаблона него САД и зато јој је лакше да се сагласи с руским ставом“, каже руски експерт.
Уз то, како додаје, свака немачка власт ће бити опрезна према приливу избеглица из Авганистана.
„ Јасно је да Меркелова лично после избора у Немачкој више неће бити присутна у политици али претендује да њена партија задржи лидерство у земљи. А бојим се да сада онај ко се буде превише залагао за пријем нових избеглица неће сакупити много гласова на предстојећим изборима у Немачкој. Зато је за Немце објективно руска позиција далеко прихватљивија него што је то било раније“, уверен је Журављов.
Европски карактер „Северног тока 2“
Путин и Меркелова размотрили су и тему окончања изградње гасовода „Северни ток 2“. То није билатерални руско-немачки пројекат, већ он има европски карактер јер у њему учествују и друга предузећа из других земаља, рекла је канцеларка. Руски председник је поновио да „Северни ток 2“ није политички пројекат и подсетио да је он две хиљаде километара краћи од украјинског транзита. Он је такође истакао да је гасовод скоро готов и да је остало да се изгради свега 15 километара.
Експерт за енергетику Александар Разувајев изразио је уверење да је Северни ток 2 неопходан Европи, што се, како је рекао, види и по ситуацији на тржишту гаса у Европи и Азији која је доста сложена.
У Азији су цене чак веће – због врућине је порасла потражња за електричном енергијом, док су у Европи гасна складишта напола пуна пред грејну сезону.
„Без Северног тока 2 није извесно да ће Европа успети нормално да презими“, каже Разувајев, напомињући да су вештачки покушаји низа земаља да гасовод ставе у политички контекст.
„Политичка компонента је у читавој овој причи заправо пренадувана. На првом месту је овде пре свега економија“, уверен је овај експерт.
Што се тиче осталих тема разговора Путина и Меркелове, било је речи и о руском опозиционом блогеру Алексеју Наваљном, који служи казну затвора због малверзација, као и о Белорусији, Либији, Сирији.
Прочитајте још: