Велики брат вас посматра: Запад се претвара у друштво тоталног надзора

Уз пригодно оправдање да је реч о доприносу борби против сексуалне злоупотребе деце — чему нико пристојан не би смео да се противи — компанија „Епл“ најавила је да ће, без одобрења корисника, инсталирати софтвер који ће проверавати фотографије у њиховим телефонима.

Реч је о систему који ће се „развијати и ширити током времена“, злокобно је најавила компанија, због чега је чак и „Фајненшел тајмс“ морао да примети да је то „апсолутно језива идеја, зато што ће водити свеопштем надзору наших телефона и лаптоп компјутера“. „Еплов“ потез представља „тектонски потрес“ који ће „срушити брану“ и створити „преседан којим ће бити повећан притисак на остале технолошке компаније да употребе сличне технике“. „’Епл‘ угрожава приватност да би омогућио 1984.“, напомиње „Фајненшел тајмс“.

Истини за вољу, није само „Епл“ крив што убрзаним темпом стижемо у Орвелову 1984.„Викиликс“ је још 2017. открио како је америчка ЦИА хаковала „Еплове“ ајфоне, „Гуглове“ андроид оперативне системе и „Самсунгове“ паметне телевизоре — са или без помоћи ових корпорација, то тек остаје да се утврди — а у међувремену је откривено и да се овим пословима масовног надзора грађана не баве само тајне службе као што су ЦИА и НСА, већ и Поштанска служба САД која, открио је „Јаху њуз“, „спроводи тајни програм надзора Американаца на друштвеним мрежама“ — у потрази за „запаљивим“ коментарима о којима онда обавештавају остале владине агенције.

„Нејасно је“, коментаришу аутори овог неочекиваног открића, „зашто би се пошта бавила надзором друштвених мрежа кад то нема никакве везе с испоруком поште. То делује помало бизарно“.

А крајње бизарно делује тврдња — доноси је британски „Гардијан“ — да компанија „Амазон“, са својим „Ринг“ паметним кућним звонцима с видео-камером, постаје „највећа мрежа надзора цивила коју је Америка икада видела“; ово стога што су полицијски департмани широм САД склопили уговоре с „Амазоном“ захваљујући којима имају приступ снимцима десетина милиона „Рингових“ камера. Без судског налога и без одобрења власника. „У писму менаџменту компаније, ’Амазонов‘ инжењер софтвера Макс Елизер рекао је да ’Ринг‘ 'једноставно није компатибилан са слободним друштвом'. Његову тврдњу треба да схватимо озбиљно,“ напомиње „Гардијан“ и упозорава да ова „Амазонова“, „највећа корпоративна мрежа надзора“, „представља претњу слободном и демократском друштву“.

„Амазон“ је пак управо склопио уговор са НСА вредан 10 милијарди долара — уговор носи кодно име „Дивљи и жестоки“, не зна се тачно о чему је реч — а вредан је пажње и податак да се у корпоративном борду директора од прошле године налази и Кит Александер, бивши директор НСА.

Ова тајна служба, иначе, упркос Сноуденовом открићу да незаконито надзире свачију имејл коресподенцију и сурфовање по интернету, наставља да ради оно што ради без икакве судске контроле и са ограниченим конгресним надзором, писао је недавно „Вашингтон пост“. Док је „Њујорк тајмс“ истовремено указао да је и ФБИ упркос „широко распрострањеним злоупотребама“, специјални амерички суд за обавештајни рад поново одобрио надзор електронских комуникација без судског налога, у склопу програма у коме ФБИ сарађује са НСА и компанијама као што су „Гугл“ и „АТ&Т“.

Чему служи и куда води ова сарадња великих технолошких корпорација и тајних служби? Ко контролише њихову моћ? И да ли заиста стижемо у туробну будућност какву је предвиђао Џорџ Орвел?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили политиколог Александар Павић и дописник наших медија из Лондона Синиша Љепојевић.

Надзор грађана у западном свету, указује Александар Павић, представља „тренд који траје, и који развојем информационих технологија постаје све распрострањенији — иако је дуго владала илузија да тако нешто не може да постоји у ’слободним‘ и ’демократским‘ државама. За успостављање система тоталног надзора било је потребно створити кризне ситуације којима ће надзирање грађана бити оправдано као нешто што је за њихово добро; у Америци је у ту сврху искоришћен 11. септембар. Велики брат није дошао газећи вас чизмом, већ под изговором бриге за вас“.

„Афирмацијом страха и креирањем потребе за безбедношћу која из тога проистиче“, надовезује се Синиша Љепојевић, „западна друштва дошла су у стање у коме се све што је проглашено за меру безбедности сматра нормалним и допуштеним. Притом, долази до још једног опасног развоја ситуације — ауторитет моћи, који по дефиницији припада држави, све више прелази у приватне руке. Моћ над грађанима добијају корпорације — и Сноуден је радио за приватну компанију ангажовану од стране НСА — које, да све буде апсурдније, добар део свог богатства дугују управо порезима који се убирају од тих грађана. Тиме долази до комплетне разградње државне структуре“.

„Долази до стапања корпорација и државног апарата. То се некада звало фашизам, с тим што је тада држава била јача, а данас су то корпорације. Видимо то већ и по начину на који је на свим друштвеним мрежама био цензурисан тадашњи председник САД Доналд Трамп,“ напомиње Александар Павић и указује на нераскидиву везу између технолошких гиганата и америчког војног и обавештајног апарата: „Сам интернет отпочео је као програм који се развијао за потребе америчке војске. Документовано је, на пример, да ’Гугл‘ не био могао да се развије без сарадње с Пентагоном... НСА пресреће сваку комуникацију у сваком тренутку свуда у свету и у томе блиско сарађује с технолошким гигантима из Силицијумске долине.“

„Ипак, без обзира на развој техничких могућности надзора, понајвише забрињава сама та амбиција за контролом људи“, опомиње Синиша Љепојевић. „Она сведочи о великој несигурности и страху владајуће корпоративне, политичке и медијске елите.“

„У суштини, они покушавају да успоставе владавину уценом, будући да су у стању да ископају компромитујући материјал о било коме ко би могао да представља проблем за систем. А друштво тоталног надзора потребно је због успостављања тоталне контроле над људима“, закључује Александар Павић.