"Запалио је велики дух вјере, која нас је обасјала. Бог је кроз њега дошао нарочито до млађих. Тако говори и дјела човјек коме не треба катедра ректора, да би дошао до ђака Божијих. До свог народа. Он и даље држи час".
Овако је председник Праве Црне Горе Марко Милачић на свом профилу на Фејсбуку реаговао на информацију да је Свети архијерејски Синод Српске православне цркве разрешио Гојка Перовића са места ректора Цетињске богословије.
Његову објаву преносимо у целости:
Гдје се моја цијела Српска православна црква тако узвисила у задњим временима, до у овдашњим литијама? Ко их је највише, иако не треба издвајати, изнио на својим плећима, ликом својим, ријечју својом, дјелом својим?
Митрополит Амфилохије, Владика Јоаникије, Владика Методије, Ректор Гојко, а уз њих, и са њима, сво наше свештенство и цијели наш народ. Великани наших времена и наше велике Слободе.
Отац Гојко је једно од најљепших духовних лица једне од најсвјетлијих искри цијелокупне наше Цркве у новијој историји нашој, а то су наше историјске, ванвремене литије.
Његове сузе у Манастиру на Цетињу, оне сузе за нашу браћу чија срца се још нијесу отворила за љубав, библијски је тренутак за вјечност, у срцу Његошеве Црне Горе. Сузе које су имале и имају родитеља.
Чудни су путеви Господњи. Све, ипак, има свој дубљи смисао, траг и пут: као и наше Литије које су изрониле из дубина наше потиснуте Душе, тако ће и ово доћи на своје, за добробит свих нас.
Оче Гојко, хвала ти за огромну љубав која само наставља да се излива, а са које “катедре”, зар је то и важно у поређењу са вјечношћу и животом будућег вијека?
Прочитајте још: