Могу ли пензије да прате раст плата — пензионери предлажу две опције

Оно што буди оптимизам када је у питању усклађивање пензија према расту плата је да за то постоји политичка воља, али исто тако и податак да су пензије у протекла два месеца исплаћене искључиво из прихода Фонда ПИО, без помоћи пара из пара буџета. Пензионери виде две могућности кориговања постојећег закона.
Sputnik
Ту добру политичку вољу је показао председник Србије Александар Вучић изјавивши да ће се трудити да убудуће повећење пензија прати раст плата, додуше уз скепсу да би то могло да буде сто одсто тако.
Према измењеном Закону о пензионом и инвалидском осигурању који је, по швајцарском моделу, на снази од јануара прошле године, висина пензија се одређује делом према расту зарада, али је пракса врло брзо показала да је то недовољно. Председник Савеза пензионера Србије Андреј Савић напомиње за Спутњик да према том пропису просечна пензија треба да износи 50 одсто од раста зарада и 50 одсто од раста инфлације.

Пензија да прати раст зарада

Пензионери су, међутим, суочени са тиме да плате расту много више, а да је тај зацртани проценат код пензија у силазној путањи, тако да се тренутно просечна пензија креће негде око 42 одсто у односу на раст зарада, напомиње наш саговорник. Већ тај податак довољно јасно сугерише да ће јако тешко бити изводљив најпожељнији сценарио да раст пензија у проценат прати раст зарада.

„Ми се налазимо у пандемијским условима и свест пензионерске популације је на високом нивоу, али у сваком случају и ова једнократна давања од стране државе свих протеклих месеци, којих ће бити и у наредним месецима у одређеној мери, компензују чињеницу да малтене 60 одсто пензионера прима пензију испод просечне од 29.371 динара“, каже председник Савеза пензионера.

На питање има ли простора за прихватање њиховог ранијег предлога да просечна пензија не би смела да падне испод 50 одсто просечне зараде, он истиче да идеалног решења нема и да ће све зависити од економског стања и макрофинансија државе. У Савезу пензионера Србије су, како напомиње, разматрали и детаљно анализирали и позитивне и негативне импликације.
Око 60 одсто пензионера прима пензију испод просечне од 29.371 динара
Он сматра да то што се у последње време пензије исплаћују из изворних прихода Фонда пензијског и инвалидског осигурања без трансфера новца из буџета Србије, даје држави могућност да у одређеној мери решава оно што је у датом тренутку могуће, а то, каже он, значи побољшање материјалног статуса комплетне пензионерске популације.

Два модела

Савић је конкретно предочио и две могуће опције да пензије прате раст плата.

„Ми смо разматрали могућност да се та швајцарска формула коригује, да просечна пензија буде 70 одсто просечне зараде, а да однос према расту инфлације чини остатак. Друга могућност је да се измени закон и да се уведе заштитна клаузула у ситуацији када просечна пензија склизне испод 50 одсто раста зарада да по аутоматизму долази до финансијске корекције. То су наше пројекције и анализе, а да ли ће то и у којој мери бити усвојено у овом тренутку, тешко је рећи“, истиче Савић.

Он подсећа да је прошле недеље обелодањена и пројекција НБС, према којој се на крају године очекује раст БДП-а од 6,5 одсто, али да у одређеној мери забрињава и раст инфлације која ће се, према изјави званичника НБС, држати под контролом између 2,5 и 3,0 одсто. Он констатује да је у сваком случају тешко проценити да ли ће пензије пратити плате у оној мери у којој то важећи прописи предвиђају.
Премијерка Ана Брнабић је на основу пројекције раста БДП-а од шест одсто недавно закључила да би у јануару 2022. године пензије требало да буду увећане за око пет одсто. То на садашњу просечну пензију износи око 1.460 динара. Тачна рачуница биће изведена на основу раста БДП-а у последњем тромесечју, на основу чега ће бити познато у којој мери ће пензије пратити плате.
Коментар