„Брзо и неприпремљено повлачење америчких трупа и савезника коалиције из Авганистана, предстојећа деградација ситуације у Авганистану повећава претње... у средњоазијском региону, а дугорочно се не може искључити и међународном миру и стабилности“, рекао је Зас на брифингу.
Он је истакао да постоји бојазан да би настала жаришта отпора талибанима могла довести до развоја дугорочног грађанског рата са непредвидивим последицама по безбедност не само Авганистана, већ и околног великог региона.
Према његовим речима, није потребно укључивање додатних снага, укључујући ОДКБ, за чување таџикистанско-авганистанске границе.
„Што се тиче заједничке заштите државне границе: тренутно таџикистански граничари, Оружане снаге (Таџикистана) прилично чврсто контролишу ситуацију која се сада развија на овој граници, граници Таџикистана и Авганистана. Стога тренутно не постоји потреба за привлачењем додатних снага за чување границе“, прецизирао је Зас.
„Наравно, ако се појави таква потреба, онда ће се таква могућност разматрати посебно. Имамо све могућности да осигурамо безбедност било које државе која је део ОДКБ-а“, нагласио је генерални секретар организације.
Према његовим речима, таџикистанским граничарима је потребна помоћ у техничкој опреми, а такве мере ће се предузимати не само преко ОДКБ-а, већ и билатерално. Он је напоменуо да је данас на видео-конференцији лидера ОДКБ-а руски председник Владимир Путин изразио спремност за пружање материјалне помоћи за јачање границе са Таџикистаном.
Мере за јачање безбедности
На самиту ОДКБ-а изражена је потреба за предузимањем мера за јачање безбедности земаља организације, пре свега Средње Азије, саопштио је Зас.
Према његовим речима, изнети су конкретни предлози. Зас је навео да су ове године активности организације већ кориговане у вези са погоршањем ситуације у Авганистану, а такође су предузете мере за проучавање ситуације, разјашњавање ситуације у граници Таџикистана и Авганистана и развој предлога за реаговање на њене промене.
Говорећи о талибанима, Зас је истакао да обећања представника руководства талибанског покрета да ће помоћи у формирању коалиционе владе још нису прешла у фазу имплементације и то изазива забринутост.
Према његовим речима, „постоје неке позитивне изјаве талибана о приступима у њиховој унутрашњој и спољној политици“.
Сарадња са НАТО-ом
Према његовим речима, ОДКБ је спреман да сарађује са НАТО-ом око ситуације у Авганистану, али Северноатлантска алијанса није показала такву спремност.
„Ако говоримо о сарадњи са НАТО-ом, одавно смо изражавали спремност за развој о свим питањима и претњама које су актуелне за наше организације, укључујући Авганистан“, рекао је он.
„Нажалост, земље-чланице НАТО-а нису показале такву спремност. Иако сматрам да би такав дијалог, таква сарадња само била од користи за локализацију претњи које произлазе из ове ситуације у Авганистану“, констатовао је Зас.
ОДКБ чине Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан.
Ситуација у Авганистану погоршала се последњих недеља, након што је почела офанзива талибана на велике градове. Талибани су у недељу преузели контролу над свим граничним прелазима. Током дана милитанти су ушли у Кабул и преузели контролу над председничком палатом. Истовремено, авганистански председник Ашраф Гани напустио је земљу како би, према његовим речима, „спречио крвопролиће“. Портпарол политичке канцеларије Талибана Мухамед Наим касније је објавио да је рат у Авганистану завршен.
Три дана након бекства, Гани је упутио видео поруку из УАЕ у којој је обећао да ће се вратити у домовину у најскорије време. Потпредседник Амрулах Салех изјавио је да је према уставу он постао шеф државе и позвао на оружани отпор талибанима.