Нацисти су од 1939. до 1945. године развијали сопствени програм за развој нуклеарног оружја. Постојале су две истраживачке групе, једну је водио Вернер Хајзенберг, а другу Курт Дибнер, који је осмислио и направио нуклеарне реакторе у нади да ће развити атомску бомбу.
После рата, многе од коцки коришћених у нацистичким експериментима завршиле су у САД, где су распоређене по универзитетима и приватним центрима, кроз формалне и неформалне канале.
Стручњаци сумњају да је у нацистичким реакторима било између 1.000 и 1.200 коцки, али се за тек 12 зна где су данас. Сада амерички научници желе да сазнају порекло једне од њих у држави Вашингтон, као и неколицине других.
„Нисмо сигурни да коцке потичу од немачког програма, па морамо прво то да утврдимо. Онда желимо да упоредимо различите коцке и класификујемо у складу са истраживачким групама које су их направиле“, каже Џон Швантес из Америчког хемијског друштва.
Немачки научници су се фокусирали на нуклеарну фисију, процес који укључује дестабилизацију тешког нуклеуса бомбардовањем неутронима, чиме се језгро распада ослобађајући енергију, преноси РТС.
Хајзенбергова група се надала да ће успети да подстакне уранијум уроњен у тешку воду и створи плутонијум који би се користио за атомску бомбу.
Коцке нацистичког реактора, странице 5 центиметара, уроњене су под воду висећи на кабловима. Срећом, нацистички дизајн није успео.
Онда им је време истекло. Британске и америчке трупе конфисковале су уранијумске коцке из експеримента и око 600 послали назад у САД.