Како је прецизирано, уколико се одлука одобри, вероватно ће подразумевати и поновно отварање америчке амбасаде у Кабулу која је раније престала са радом због евакуације америчких дипломатских службеника.
„Вашингтон пост“ такође наводи да САД учествују у преговорима о управљању аеродромом у Кабулу у будућности. У преговоре су укључене и приватне компаније и регионални партнери као што су Турска и покрет „Талибан“ .
Касније се огласила портпаролка Беле куће Џен Псаки која је саопштила да САД намеравају да заврше своје дипломатско присуство у Авганистану до 31. августа, те да се планови нису изменили.
„Не предвиђамо дипломатско присуство у Авганистану. Говоримо о координацији са нашим међународним партнерима како би одредили даљи пут за наставак евакуације држављана трећих земаља, Авганистанаца са визама и америчких држављани који још нису отишли из земље“, истакла је Псаки.
Како је објаснила, како би се створиле могућности за даљу евакуацију биће потребно ангажовати талибане.
Псаки је такође саопштила да ће амерички војници смањити евакуацију цивила из Авганистана, јер морају и сами да оду и извезу опрему са аеродрома у Кабулу.
„У наредних неколико дана доћи ће до смањења бројки“, прецизирала је портпаролка.
Подсетимо, у првој половини августа покрет „Талибан“ (терористичка организација забрањена у Русији) кренуо је у офанзиву на владине снаге у Авганистану. Једина провинција која није под њиховом контролом је Панџшир, североисточно од Кабула. Талибани су 15. августа ушли у Кабул, а дан касније су објавили да је рат у Авганистану завршен.
Талибани тренутно контролишу све копнене граничне прелазе из Авганистана. Евакуација страног особља и Авганистанаца који раде за иностране мисије врши се преко јединог аеродрома у Кабулу који држи војска Сједињених Америчких Држава и других земаља НАТО-а. Талибани су саопштили да не намеравају да Американцима продуже време за евакуацију америчких грађана након 31. августа.
У подручју аеродрома у Кабулу јуче је одјекнула серија експлозија. Према извештајима медија, број погинулих попео се на 170, а рањено је 1338. У редовима америчких снага живот је изгубило 13 маринаца.