„Велику неусклађеност“ први је открио геолог Џон Весли Пауел још 1869. године, а она до данас није потпуно објашњена.
„Изгубљено време“, које се појављује у слојевима стена у Великом кањону може се објаснити везама са раздвајањем суперконтинента Родинија пре 700 милиона година, тврде научници у новој студији објављеној у часопису „Геологија“.
За обичне посматраче, доњи и горњи слојеви Великог кањона право су чудо природе, али за геологе изгледају као слагалица „изгубљеног времена“.
Бара Пик, геолог са Универзитета Болдер Колорадо, каже да у Великом кањону, ако га посматрамо његове литице као књигу Земљине историје, недостаје много страница.
„У неким подручјима, без трага су нестале стене које представљају више од милијарде година“, каже Бара Пик.
Она и њен тим кренули су у истраживање како би одгонетнули ову тајну која постоји више од 150 година. Истраживали су како је могуће да стене у западном делу кањона, старе око 520 милиона година, леже одмах изнад стена старих између 1,4 и 1,8 милијарди година, уместо да између њих буде слој који показује временски период који их раздваја.
„На доњем делу, јасно се види да постоје стене које су „погуране“ заједно, њихови слојеви су вертикални. А онда следи оштар прекид и хоризонтални слојеви по којима је Велики кањон познат“, каже Пикова.
Како додаје, из ове стеновите мапе Земљине историје волшебно је нестало више од милијарду година.
„Ради се о милијарду година интересантног периода Земљине историје, у ком се планета претворила у онакву какву је данас знамо“, објашњава научница.
Тим геолога употребио је термохронологију како би пратио топлотну историју анализираног стења. Захваљујући томе, дошло су до закључка да су западни и источни део кањона прошли кроз различите геолошке процесе пре око 700 милиона година, у исто време када је дошло до пуцања суперконтинента Родинија.
Насилна дезинтеграција гигантске масе копна највероватније је „покидала“ западни и источни део Кањона на различит начин, раздвајајући околно тле, док су неке стене завршиле у океану.
Најнижи слојеви западног дела Великог кањона, под утицајем великих геолошких померања, тако су, највероватније, завршили на површини, док су у источном делу исти ти слојеви закопани под дубоким слојем седимената.