Како је „Лајбах“ у униформама ЈНА окупирао Европу

Четири деценије након што је „Лајбах“ пробио гвоздену завесу и разоткрио конзумеризам западних система, јавност се први пут упознаје са детаљима историјске турнеје у којој је чувени бенд, упркос забрани у Југославији, у униформама ЈНА окупирао идеолошки подељену Европу.
Sputnik
Како је „Лајбах“ окупирао Европу тема је књиге „Лајбах, 40 година вечности“, Теодора Лоренчича – једног од некадашњих чланова култне групе. Ова фото-монографија у издању „Службеног гласника“ прича је о почецима „Лајбаха“, идејама насталим из дехуманизованог света на основу којих су градили музику и имиџ бенда, али и путопис са историјске турнеје „Окупирана Европа“ илустрована до сада необјављеним фотографијама из Аустрије, Мађарске, Источне и Западне Европе…
Насловница књиге "Лајбах, 40 година вечности"

Лајбах окупирао земље Варшавског пакта и НАТО

У књизи је описан период од оснивања групе пуног назива „Лајбах кунст“ 1. јуна 1980. све до 1987. године који је мало познат јавности, са акцентом на турнеју „Окупирана Европа“.
„Лајбах је окупирао Европу, односно земље НАТО и Варшавског пакта и побеђивао у униформама југословенске армаде, да се разумемо. То нико није могао“, подсећа Лоренчич који је у књизи представио и манифест „Лајбаха“, веома важан за разумевање филозофије и концепта култног састава, као и објашњења у вези са пореклом имена групе и симболом у виду црног крста.
„Иван (Јани) Новак који је мотор ’Лајбаха’ већ 40 година, схватио је да је реч о новој авангарди. Наш је симбол био црни крст који је приказан на плакатима и они су одмах изазвали буру у јавности. Међутим, крст никада није био симбол смрти – крст је симбол новог живота. А и математици, то је плус, дакле додавање вредности, не одузимање“, истиче Лоренчич.

Наступали у Сарајеву сат времена после потписивања Дејтона

Од прве тачке манифеста „Лајбах кунста“ први пут објављеног 1982. године у којем се дефинише рад групе у тиму, звук који је индустријски, језик који је политички до последњег сегмента који заговара универзалност момента и повратак акције у име идеје, „Лајбах“ је поставио оквир свог рада из којег никада није изашао.
Састав који је раздрмао Југославију и Европу, који је упирао прстом, слао снажне поруке наступима као што је чувени концерт у Сарајеву сат времена након потписивања Дејтонског споразума, „Лајбах“ није престао да буде манипулација манипулације. Управо је због тога у Америци проглашен за „најопаснију групу“, а у Југославији забрањен.
„Знате шта каже Маркс о Јеврејском питању – Кад Јевреј замрзи Јевреја? Па кад у себи препозна Јевреја. Када је врховна партија препознала себе у Лајбаху, они су га забранили“ подсећа Лоренчич и додаје да је то „Лајбаху“ заправо донело публицитет.

Ко је више зла донео планети – комунизам или либерални капитализам

Аутор књиге објашњава да се „Лајбах“ већ 40 година подједнако односи према сваком тоталитарном режиму.
„У чему је разлика између неких комунистичких режима у источној Европи осамдесетих и режима либералног капитализма – када сада погледате запитајте се ко је направио више зла на планети. Што је конзумеризам оставио свету осим гажења индивидуалности, менталних и културних специфичности, набацивања потреба? Неке популације једу нешто што никада нису. То је фашизам! То је тоталитаризам! Они кажу да је Стаљин био проблем, што не поричем, али додајем да су ови много већи проблем. ’Лајбах’ је универзалан у том смислу што нема разлике. Он говори језиком који је политички, јер настаје као одговор на политике и то је наравно тај бумеранг“, наводи Лоренчич.
Теодор Лоренчич

Окупација Северне Кореје

Упркос забрани, распаду државе, промени система, „Лајбах“ не одустаје од својих начела и дан-данас, сваку ситуацију разумева у контексту времена. То потврђују и речи Ивана Новака, идејног творца групе и „инжењера људских душа“ који за Спутњик открива како их је пут, утемељен још осамдесетих, одвео чак у Северну Кореју.
„Није Северна Кореја то што људи овде причају, далеко од тога. Нису тамо људи толико несрећни, нарочито не када је упоредите са капитализмом који настоји да нас претвори у робове. Али то јесте земља која је прикладна за погрешно разумевање слободе“, каже Иван Новак.
Према његовим речима, чланови групе добро су се осећали у Северној Кореји, а домаћини су се трудили да се покажу у што бољем светлу.
„Они су нас прихватили у складу са стилом живота који воде. Северна Кореја не практикује забаву на коју смо ми навикли, немају групе као што је ’Лајбах’ и њихов систем вредности је другачији. На нашем концерту били су дипломате, политичари, људи из музичког света. Слушали су нас, пратили и упознали и неку другу врсту музике“, додаје он.

Криза у Авганистану доказује да се друштво враћа уназад

Говорећи о темељима „Лајбаха“ који су дефинисани још у манифесту, Новак сматра да је „Лајбах“ остао исти, али да се друштво променило.
„Наука и технологија развијају се и уместо да друштво иде напред, ми се враћамо назад. Ако узмемо као пример ситуацију у Авганистану, где су војницима на располагању комплетна војна технологија, најсавременије оружје, ми истовремено присуствујемо повратку друштва малтене у средњи век“, истиче он.
На питање шта су одјеци „Лајбаха“ и „Нове словеначке уметности“, пројекта насталог на темељима „Лајбах кунста“ који је створио сопствену државу, отварао представништа, штампао пасоше, Новак каже:
„Ако лептир може замахнути крилима и на другој страни земље изазвати оркан, онда и то што ми већ 40 година радимо може покренути промену“, закључује он.
Коментар