„Погледај дом свој анђеле“ је песма којом „Рибља чорба“ завршава сваки свој концерт од 1985, када је објављена на албуму „Истина“.
„Јако сам је дуго писао како бих био сасвим задовољан сваком речју. И онда је песма имала свој живот. На сваком месту различито звучи – различито звучи када бенд свира, различито звучи када је пева хор и свира симфонијски оркестар, различито звучи у разрушеном Вуковару, где су у публици била само деца, различито звучи у Штрпцу на Косову и Метохији“, каже Ђорђевић.
„Погледај дом свој анђеле“ – људи је слушају, смеју се и плачу истовремено
Управо у Штрпцу му се поводом ове песме догодила и необична ствар – у овој вароши на врху Шар планине, Ђорђевић је, након концерта отишао у гардеробу да се пресвуче. У гардеробу је ушла Францускиња, „припадница окупаторских снага“, како Ђорђевић каже, која је тражила да још пева.
„Никада нисам видела народ који се смеје и плаче истовремено“, рекла је.
„Нећеш ни видети; нећеш ни разумети тај народ“, одговорио јој је он.
Дирљива прича из Беча
Ђорђевић се присетио и како му је у Бечу на железничкој станици хор Првог српског певачког друштва отпевао „Погледај дом свој анђеле“ из воза који се управо спремао да крене. Хористи су видели Бору на перону и спонтано су почели да певају.
„То је била потпуно нестварна ситуација. На празном перону, стојим, гледам и плачем – слушам како они као анђели певају. То је био први пут у историји аустријских железница да воз касни у поласку, јер када се песма завршила, пустили су да воз крене“, прича Ђорђевић.
Пуно је било убојитих сцена у његовој каријери, али такву снагу има само „Анђео“, поентира саговорник Марине Рајевић Савић.
„Интересантно је да једна озбиљна песма буде толико слушана. Чак постоји једна група људи која је хтела да предложи да та песма буде српска химна. Наравно, ми имамо нашу химну, али то сам схватио као комплимент“, каже Ђорђевић.
„Анђео“ вратио „Чорбу“ на велика врата
Шести албум „Истина“ (од двадесет колико је укупно издала) Рибља чорба је издала 1985, такође под необичним околностима. Претходни албум „Вечерас вас забављају музичари који пију“ издат је у пролеће 1984. и није наишао на добар одјек код публике. Ни турнеја која уследила није баш најуспешнија; многи наступи су отказани, а групу су напустили Момчило Бајагић (који је основао своју групу и са дебијем „Позитивна географија“ остварио знатан успех) и Рајко Којић.
Тада међу члановима групе пада одлука да ураде нови албум, „рокерскији“, снажнији и ангажованији. Када су се, уместо Бајаге и Којића, групи придружио Видоја Божиновић Џинџер као прва гитара, познат по брзим и атрактивним соло деоницама, а као друга гитара прво Зоран Дашић Даша (касније оснивач групе „Легенде“), а потом Никола Чутурило Чутура и када се бенду придружио стари бубњар Вицко Милатовић (који се вратио из војске), предуслови за настанак албума су испуњени.
Одбијање загребачког Југотона да се на албуму нађу песме „Снаге опозиције“, „Ало“, „Дворска будала“ и „Погледај дом свој, анђеле“, навеле су „Рибљу чорбу“ да се окрене београдском ПГП РТБ и, уз асистенцију продуцента Џона Мекоја, сними албум истина.
О песми „Погледај дом свој анђеле“, Бора Ђорђевић је у интервјуу који је својевремено дао српском рок новинару Петру Поповићу за часопис „Рок“ рекао да, када би морао да се од свих песама које је написао морао да се определи само за једну, то била управо та песма.
„Она подразумева све! Али значи и једну велику сатисфакцију. Да није било те нумере, не би више било ни „Рибље чорбе“. Када су Бајага и Рајко отишли, настао је процес наше опште сахране. То је уједно била прва песму коју је вежбала нова постава. Чим смо је снимили, знао сам шта имамо у рукама. Ни за педаљ се нисам преварио у процени њене значајности. Када су ми у „Југотону“ саопштили да та нумера из стотину разлога не може да се нађе на плочи, одлучно сам рекао: „Ма не долазите у обзир!“ Ставио сам је одмах под мишку, вратио се у ПГП РТБ и они су је прихватили, иако је и њима била помало шкакљива. И данас, после толико времена, уживам док је певам. Она ми представља више од песме и означава мој заокрет у писању текстова. Постао сам мало чуднији, слободнији и другачији него у осталим нумерама“, рекао је тада Ђорђевић.