Он је поводом обележавања 30. августа - Међународног дана несталих лица, рекао и да се сва питања везана за нестале у оружаним сукобима на КиМ налазе у дубокој сенци политичких преговора представника Републике Србије и власти у Приштини, без изгледа да из те сенке изађу пре окончања ових преговора.
Завера ћутања у Приштини
Како је за Спутњик рекао Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије, сви они који су у име институција опредељени да се баве тематиком несталих лица морају томе да се посвете искрено, да деле судбину су породицама несталих, а да сви механизми које имају у оквиру институција које представљају морају бити у функцији тражења несталих лица, без икакаве различитости.
„Залагали смо се и то чинимо и даље да све буде крајње транспарентно, да се све обавља уз присуство породица и Срба и Албанаца, а да архиве и информације које из било ког извора буду доступне, а има пуно извора који још нису доступни, буду подељене међу нама, као и да преузмемо обавезе да оно што договоримо и урадимо“.
Одаловић подсећа да је 16. априла био састанак на коме су преузете одређене обавезе и што се тиче београдске делегације апсолутно је све испуњено:
„Испунили смо чак и неке ствари које нисмо договорили, али које су у функцији тражења несталих лица. Приштинска страна то, на жалост, одбија. Њихови мотиви су њима добро знани, али ценим да су у овом тренутку они ти који ипак носе пуну одговорност за заустављање процеса, јер њихово одбијање да се оде на локације за које смо из бројних извора прикупили доказе о местима сахрањивања Срба и осталих неалбанаца, значи да нису спремни да се суоче са стварношћу. А та стварност је таква да су све жртве жртве неких злочина, а то да ли су их починили над Албанцима неки Срби, или над Србима неки Албанци не би смело да буде ограничење за оно што ми радимо“, указује Одаловић.
Комисија за нестала лица је, додао је он, дужна да породицама да информације, уколико их има, ко је одговоран за злочине над члановима њихових породица, а на истражним органима је да то процесуирају.
„Али, не може се даље докле год постоје тако једнострани и искључиви потези који, ничим изазвани, угрожавају овај врло осетљив процес. Морам да подсетим да смо ми у последњих годину дана у целом региону решили свега 44 случаја, а још 9.969 лица се води као нестало у региону, што значи да је то јако озбиљан аларм да се сви они који су део овог проблема укључе и да се сви много одговорније односимо према овом питању“, каже Одаловић за Спутњик.
Након 30 година још 9.969 несталих
Шефица Регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста Јелена Стијачић подсетила је да је 2019. године пронађено и идентификовано 218 људи, а прошле године свега 46.
„Неке породице траже своје нестале и по 30 година, а судећи према досадашњој динамици, њихова потрага може се наставити деценијама. Уверени смо да се уз бољу регионалну сарадњу и размену информација тај процес може и мора унапредити. Решавање питања несталих мора да се убрза и третира искључиво као хуманитарно питање, без политизације“, поручила је она.
Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Владе Републике Србије рекао је за Спутњик да се почетком године кренуло у израду Закона о несталим лицима.
„Радна група броји негде око тридесетак чланова, представника готово свих министарстава, представнике Уједињених нација, Међународног комитета црвеног крста и Комисије за нестала лица. Више од 90 посто текста нацрта овога закона је израђено, а када је реч о стварима које се тичу финансирања и спровођења закона то је нешто што захтева консултације са надлежним телима Владе. Али, ја се надам да ћемо у септембру успети и то да усагласимо, па да када све заокружимо затражићемо од Владе расписивање јавног позива како би грађани били упознати са оним што наш закон подразумева. Наша намера је да сачинимо акт који ће живети, а не бити само на папиру као што је хрватски или босанскохерцеговачки, и који ће породицама жртава дати могућност да дођу до информација, правде и истине“, објаснио је Антић.
Према подацима Међународног Комитета Црвеног крста у региону се данас тражи још 9.969 лица несталих током сукоба 90-их година на простору бивше Југославије, а од укупног броја несталих, према подацима Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и подацима надлежних органа у Републици Српској, око 3.800 лица је српске националности.
Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти затражио је отварање српских државних архива како би се разјаснила судбина несталих особа. Он је додао и да је ово питање кључна ствар у дијалогу са Београдом и да неће бити стабилне будућности без разјашњења њихове судбине, преноси приштинска Коха.