Реч је о драгоценој ризници српске историје, књижевне традиције и народне мудрости, неговане вековима, која је још у Вуково време задивила европску литерарну елиту.
О значају народне епске поезије за духовни развој српског народа разговарамо с професором Филолошког факултета у Београду Бошком Сувајџићем, који нам открива због чега се антологијске песме попут „Зидања Скадра“, „Бановић Страхиње“ и циклуса о косовском боју по уметничкој снази и убедљивости и по својој узвишеној трагици могу сврстати у исти ред с бисерима антике и најбољим Шекспировим делима.