Учествујући на Бледском стратешком форуму Комшић је навео да одустајање од концепта конститутивности има своје правно, политичко и морално оправдање.
„Када је реч о правном аспекту, не може се губити из вида чињеница да је Европски суд за људска права у случајевима ‘Зорнић’, као и ‘Сејдић и Финци’ јасно нагласио да се на конститутивност морало пристати због чињења геноцида и етничког чишћења и да је толико година после сукоба дошло време да се уведе потпуна демократија“, рекао је он, пренели су сарајевски медији.
Према његовим речима, приговори да постоје апелације пред Уставним судом БиХ поднете пре двадесет година, које у складу са постојећим Уставом утврђују постојање конститутивности, не говоре ништа против захтева Европског суда за људска права за одбацивањем конститутивности, већ, како је оценио, чак супротно од тога.
„Европске пресуде донете после тих апелација имају предност, јер Европска конвенција о заштити људских права у томе смислу има предност“, истакао је Комшић.
Он сматра да је одбацивање конститутивности „међународна обавеза БиХ, јер се морају поштовати пресуде из Стразбура“.
„С политичког становишта гледано, конститутивност је етнички концепт који своје исходиште проналази у политичко – правним односима бившег СССР-а, у тзв. ‘народној демократији’, и тај концепт је био заступљен и у бившој држави, која је као и социјализам и њена идеологија, пропала“, навео је Комшић.
Према његовим речима, Устав БиХ, дефинисан Дејтонским споразумом, је компромис између западне грађанске демократије, па и америчке демократије, с једне стране, и конститутивности као заоставштине комунизма, с друге стране.
„То је привремени компромис између грађанског и етничког концепта“, оценио је Комшић.
На крају је истакао да с моралне тачке гледишта, нема ништа лоше у томе да се коначно уместо одлучивања по етничком принципу, које је доминантно у БиХ, уведе демократско одлучивање, преноси Недељник.
„Друштво у којем постоји етнички критериј, примера ради при запошљавању, где се гледа на етничку, а сходно томе и страначку припадност, а не гледа се на способност грађанина као појединца, такво друштво не може напредовати. Може напредовати само оно друштво у којем се етничко поштује као идентитет, али се не узима као било какав критериј, у било чему“, нагласио је председавајући Председништва БиХ.