Пленковић је, у разговору с новинарима на Бледском безбедносном форуму, рекао да се по том питању чуо са хрватским министром финансија Здравком Марићем, да је послао поруку и гувернеру Хрватске народне банке Борису Вујчићу, те да ће о тој теми расправљати на седници у ужем саставу владе, преноси Хина.
"Желим да утврдим чињенице као председник владе. Ми као влада немамо начин да проверимо те податке осим да питамо ХНБ. Тражићемо њихове податке и став. Сазваћу састанак с председницима управа банака. Ако је настала празнина и ако људи нису били информисани онда ћемо то питање регулисати. Будући да је ствар озбиљна желим да имам све факте на столу", навео је Пленковић.
Вечерњи лист је ових дана објавио да је у Хрватској настала велика драма јер су на адресе грађана почела да стижу обавештења банака да ће им за два месеца или најкасније до почетка 2022. смањити такозване "прећутне" минусе, нудећи им кредите на годину дана да измире износ дуга.
Банке нуде две врсте минуса - дозвољене и "прећутне", илити недозвољена прекорачења по текућим рачунима. Дозвољене користи само 32 хиљаде грађана у Хрватској, а "прећутне" чак 840 хиљада, и њихово смањење ће, по оцени Вечерњег, значити велики удар на стандард.
ХНБ, која је крајем јула најавила да ће се мењати режим одобравања минуса, истиче да је покренула измену закона како би кориснике "прећутних" минуса заштитила од превисоких камата.
Камате на "прећутна" прекорачења крећу се од 8,11 посто до 17,4 процента, наводи Вечерњи доводећи у питање висину тих камата будући да закон, који су донели бивши СДП-ови министри финансија Славко Линић и Борис Лаловац, банкама забрањује да грађанима зарачунавају камате изнад највеће допуштене, која је тренутно 8,11 одсто