Теодоракис је преминуо у својој кући у Атини, пренели су грчки медији.
Теодоракис је био један од највећих грчких, али и планетарних композитора, а светску славу стекао је компонујући музику за филмове, као што су „Грк Зорба“, „З“ или „Серпико“.
Теодоракис је био веома значајна личност у Грчкој, не само у уметности, већ и у политици и другим друштвеним питањима, а четири пута је био биран у грчку скупштину, док је једном био и министар. Активно је учествовао у борби против нацистичке окупације у Другом светском рату, а био је један од вођа покрета отпора против војне хунте која је грчком владала средином 20. века.
Због тога је његова музика била забрањена, а он ухапшен, мучен и затваран у концентрациони камп, због чега се побунила светска музичка јавност, па му је затворска казна преиначена у изгнанство.
Теодоракис је рођен 29. јула 1925. године на острву Хиосу. Први концерт одржао је са 17 година у Триполију на Пелопонезу.
Годину дана касније, италијански окупатору ухапсили су га и мучили, а потом и протерали на острва Икарију и Макронисос, где је једва преживео тортуру.
Отишао је у Француску 1954. године, где је студирао и компоновао.
По повратку у Грчку 1960. године, почео је да компонује неке од веома важних композиција, заснованих на грчкој традицији.
Почео је да се бави и политиком, те је изабран за посланика у парламенту.
Светску славу стекао је 1964. године, када се појавио филм „Грк Зорба“ у режији Михаила Какојаниса. Теодоракис је за тај филм компоновао и креирао и чувени плес сиртаки, заснован на грчким народним играма, који је постао симбол те земље.
После војног пуча 1967. године у Грчкој, Теодоракис је затваран и прогањан, а из Грчке је прогнан 1970.
У иностранству наставља да води борбу против хунте, држи на хиљаде концерата као део те борбе и постаје симбол побуне против диктатуре.
После пада хунте, враћа се у Грчку 1974. године, где активно учествује у уметничком, културном и друштвеном животу.
Теодоракис је био почасни грађанин Новог Сада, који му је ту титулу доделио 2004. године, у знак захвалности јер је грчки композитор поклонио Српском народном позоришту права на извођење балета „Грк Зорба“, као и зато што се у току НАТО агресије 1999. године залагао за престанак бомбардовања.
Чувени композитор активно се борио против агресије на СР Југославију, између осталог и концертом на Тргу Синтагма у Атини, када је одржао и чувени говор којим је осудио бомбардовање Србије.