Селектор Драган Стојковић Пикси је урадио најмање четири добре ствари у дуелу са Катаром, а оне могу имати велики значај за даљи живот српске репрезентације.
Пикси је искористио прилику да у практично пријатељској утакмици потврди идеологију коју је презентовао у првом делу квалификационог циклуса – нема „закуцаних“ места у тиму и играће они који су у најбољој форми.
Стојковић је одлучио да на дуел у мађарском Дебрецину изађе у веома офанзивној формацији, што је и најавио – Србија игра нападачки фудбал и нема намеру да одустане од тога, али је то било и очекивано.
Случај „Бирманчевић“
Пикси је у први тим сместио Вељка Бирманчевића, момка који игра феноменално у шведском Малмеу и доделио му је озбиљан задатак.
Бирманчевић, по вокацији офанзивни везиста, добио је место на позицији левог везног фудбалера, са значајним дефанзивним задацима што је некадашњи омладинац Партизана и играч Чукаричког обавио на сјајан начин.
Јовић као пример
Поред награђивања за одличне партије, Пикси је промовисао још један принцип за поштовање – утакмицу без резултатског значаја је искористио да пружи минуте играчима који их у својим клубовима немају.
Лука Јовић је представник те групе играча, сјајни нападач и даље нема праву минутажу у Реал Мадриду, али је поново оставио одличан утисак у српском дресу, трчањем, залагањем, учествовањем у организацији акција и коначно голом.
Капитенски повратак
Српски тим је у претходним квалификационим акцијама имао велике потешкоће са бројем дефанзиваца, нарочито са позицијом централног у формацији са три играча где су се мењали, између осталих, чак и Александар Коларов, леви бек, и Немања Гудељ, дефанзивни везни.
Велики бенефит Пиксијеве харизме и приступа је повратак Матије Настасића, момка који је годинама био ван тима иако је имао све предиспозиције и квалитет да се нађе у репрезентацији.
Пикси га је вратио у тим, доделио му и капитенску траку у одсуству Душана Тадића и Стефана Митровића те добио још једног важног играча у ротацији на дефанзивним позицијама.
Миле је Србин
Деловало је да сага о томе за коју репрезентацију ће наступати Миле Свилар траје годинама, али је она коначно окончана – син некадашњег чувара мреже Радета Свилара је био велика жеља Белгије, али су ствари биле јасне одавно.
Ипак, из неког разлога је морало да се сачека и томе је дошао крај, Свилар је коначно добио позив и остварио је своје снове.
Пикси му је пружио прилику у другом полувремену и послао поруку свој српској деци из дијаспоре – уколико заслуже, имаће шансу да заиграју за омиљени дрес.