Вашингтонски споразум, који су Београд и Приштина потписали 4. Септембра 2020, ставља акценат на економију па поред студије за управљање Газиводама обухвата и изградњу аутопута и остале инфраструктурне пројекте и уговоре.
Америчка студију о Газиводама није прихваћена
Зоран Анђелковић, бивши председник Привременог Извршног већа Косова и Метохије, за Спутњик каже да када је реч о Газиводама Приштина није прихватила извештај Американаца о плану управљања Газиводама.
„Према томе, то није питање везано за 4. септембар јер Курти није прихватио ништа од Вашингтонског споразума осим признања Израела. Мислим да су они и до сада радили на лобирању за чланство у Интерполу, Унеску итд. само тајно, односно, нису јавно подносили захтеве,“ каже Анђелковић.
Да ли ће то урадити када прође мораторијум 4. септембра видећемо, напомиње Анђелковић, додајући да ако се то деси Србија неће само немо стојати и посматрати већ да ће наставити да брани Резолуцију 1244.
Кфор неће дозволити заузимање постројења
„Што се тиче Газивода, постоји тај неписани споразум и обећање првог човека НАТО да албанске безбедносне снаге неће ићи на север без сагласности Кфора па стога сматрам да се Албанци неће упуштати у авантуре као што су насилно заузимање овог постројења,“ мишљења је Анђелковић.
Политиколог из НВО „Актив“ са Косова и Метохије Игор Марковић није баш уверен да ће Америка дозволити да се Вашингтонски споразум тек тако прекрши, посебно у економском делу где спадају између осталог и Газиводе и изградња аутопута до Мердара.
„Тешко је објаснити а још теже предвидети како ће се понашати влада Аљбина Куртија с обзиром да се од почетка ступања на функцију Курти понаша као да је и даље у опозицији,“ констатује саговорник Спутњика.
У том контексту, додаје Марковић, Курти није тактичар у свом односу према члановима Квинте као што су то били његови претходници. Он сматра да је тешко очекивати неки разуман потез из Приштине у смислу имплементације Вашингтонског споразума.
Америчке паре су део Вашингтонског споразума
„Да ли говоримо о Газиводама или о аутопуту небитно је. Други проблем је у томе што што се елементи Вашингтонског споразума често бркају. Тај 4. септембар јесте дан када престаје мораторијум обе стране (на лобирање за признавање и отпризнавање), али не треба заборавити да у економском и инвестиционом делу споразума учествују америчке компаније које су плаћене за свој посао,“ напомиње Марковић.
У том смислу, додаје он, и студија која се бави управљањем Газивода и хидро и електро капацитетима је посао који је одрађен и за који је нака фирма плаћена.
„Ми, дакле, не знамо да ли ће Вашингтон извршити притисак и на Приштину, и На Београд да се та студија случаја Газиводе имплементира у пракси, али судећи по томе да је најављена изградња деоница аутопута са косовске стране за пролеће идуће године коју граде америчке компаније, тешко да ће се Вашингтон одрећи свог економског интереса. Зато не бих баш био ентузијаста да ће Вашингтон брзо и лако одустати од Вашингтонског споразума,“ закључује Марковић.
Значај Газивода
Подсетимо, једна од тачака Вашингтонског споразума односила се и на Газиводе, а у студији коју су Американци урадили о томе помиње се делимично финансирање пројекта од стране Америке.
На основу званичних владиних докумената, од хидросистема Ибар-Лепенац на Газиводама, у Зубином Потоку пијаћом водом се снабдева север Косова, али и Приштина са околином. Српска страна инсистира да управљање језером Газиводе буде у надлежности Заједнице општина са српском већином, што је косовска страна категорично одбила.
Језеро Газиводе је од велике важности за Косово јер снабдева водом преко 500.000 грађана Косова у седам општина јужно и северно од реке Ибар; Јужна Митровица, Северна Митровица, Звечан, Вучитрн, Глоговац, Србица и део Приштине. Поред тога, електране „Косова А“ и „Косова Б“, „Трепча“ и „Фероникели“ у потпуности зависе од водоснабдевања из језера Газиводе. Такође, у хидроелектрани Валач производи се 32 мегавата (МВ) електричне енергије.