Драган Манце је за пет година у црно-белом дресу одиграо 117 утакмица и постигао 42 гола, али је његово време тек долазило...
Нажалост, син Фердинанда и Душанке, Горанов брат, страдао је у саобраћајној несрећи журећи на тренинг.
Манце је био више од фудбалера, био је икона тадашњег времена, млади момак широког осмеха и различитих интересовања.
А како се слични пронађу, тако су велики ривали постали велики пријатељи – Милко Ђуровски, тадашња ведета Црвене звезде, желео је да заигра са Манцеом у истом тиму, али се то није испунило.
Обећање пријатељу, Милко је одржао касније, направивши незамислив трансфер из Звезде у Партизан и наставивши тамо где је Манце стао.
„Дружили смо се, излазили,познавао сам га из млађих дана, био је феноменалан дечко. Мени је жеља била да заиграмо заједно у Партизану, као тандем. Он је тотално другачији тип играча од мене, ја сам више нападао са лева, а он је био класичан центарфор. Били бисмо феноменалан тандем. Нажалост, можда у неком другом животу“, рекао је Ђуровски аутору текста на 35. годишњицу смрти Манцеа.
Уз Милка тада је у Звезди играо и његов брат Бошко који је такође развио другарски, готово братски однос са Манцеом, о чему је Милко такође говорио, уз сећање на моменат када је сазнао трагичну вест.
„Знам да му је Бошко дао копачке, ми смо у Звезди тада имали 'пума' копачке, а Партизан 'спорт'. Остале су на његовом столу још дуго... Феноменалан дечко, много добар дечко... И погине... Сећам се као данас, завршили смо тренинг, ушли у свлачионицу, дошао је неко и рекао да је Манце погинуо. Попадали смо... Ми, играчи Звезде... Манце погинуо?! Како погинуо?! Кад погинуо?! Десетак минута смо седели тако и размишљали, били смо деца, нисмо могли да верујемо да нешто тако може да се деси“, истакао је Ђуровски.
Године пролазе, али сећање не бледи, Драган Манце је био, јесте и биће херој навијача Партизана, а хероји никада не умиру.
Прочитајте и како је о Драгану Манцеу писао новинар Спутњика Владимир Судар.