„То је заиста катастрофа. То је истина. То нису моје речи. То су речи самих америчких аналитичара. То је катастрофа, јер су Американци, који су врло прагматични људи, на ту кампању потрошили више од једног и по билиона долара, а какав је резултат? А ако погледате број људи који су напуштени у Авганистану, који су радили за колективни Запад, за Сједињене Америчке Државе и њихове савезнике, онда је то хуманитарна катастрофа“.
Председник је такође навео да је неприхватљиво наметање земљама демократског уређења насилним путем.
„Демократија, ако је потребна неком народу, народ ће сам доћи до тога. Нема потребе да се то ради насилним путем“, констатовао је Путин.
„На примеру Авганистана већ сам чуо много од својих колега: Да, то је грешка, нисмо се исправно понашали, не треба тако да радимо убудуће. Али тако су радили од времена такозване просветитељске делатности католичких свештеника који су условно долазили у Кину и цивилизовали тамошње локално становништво, ослањајући се на одређена достигнућа у области природних наука, образовања и медицине. Али истовремено им је главни циљ био да промовишу католичанство“, додао је председник.
Према његовим речима, од тада се принципи нису много променили, само данас то „није духовна и економска колонизација, већ покушаји да сачувају свој утицај под изговором промовисања принципа демократије“.
У том контексту указао је на чињеницу да се повлачење совјетских трупа из Авганистана, за разлику од америчких оружаних снага, изводило организовано.
„У сваком случају, режим који је остао након повлачења совјетских трупа трајао је неколико година. Да Совјетски Савез није престао да пружа барем економску помоћ на крају свог постојања, не зна се како би се развијала ситуација у самом Авганистану. Можда би било могуће договорити се са сукобљеним снагама“, приметио је председник Русије.
„Али Американци одлазе уз помоћ ваздушних мостова, а совјетске трупе су ипак одлазиле на своју границу. То је друга прича, у том смислу је Совјетском Савезу било лакше“, закључио је Путин.
Спољно наметање демократије
Путин је истакао да Запад наставља са политиком спољног наметања стандарда другим земљама, без обзира на лекције из Авганистана.
„Да ли је ово крај хегемоније Запада? Ради се о томе да ове лекције буду правилно схваћене и да постоје промене у реалној политици... Они говоре о Авганистану: ушли смо тамо, направили много грешака. А истовремено се исто то наставља према другим земљама. Санкције – шта је то? То је наставак исте политике и наметање својих стандарда“, рекао је Путин.
Према његовим речима, не ради се само о Русији, већ и о другим земљама, међу којима су земље Азијско-пацифичког региона.
„Ако се извуку неки капитални закључци, онда можемо бити сведоци неких глобалних промена у светској политици. А крај ове доминације или не… пре свега зависи од економског потенцијала оних земаља које су присутне на међународној сцени“, коментарисао је Путин ситуацију у Авганистану и повлачење америчких трупа.
Путин је истакао да се нада да ће доћи до спознаје да је „деловање са претходних позиција, а претходне позиције су се заснивале на ‘цивилизовању’ других народа... – погрешна политика“.
Председник је нагласио да је задатак да се ради заједно са партнерима, уједине напори и постигну најбољи резултати у развоју сопствене земље. Тада ће значај и глас Русије расти, а то ће користити не само Русима, већ и свим партнерима у земљи.
Ситуација у Авганистану ─ претња за азијске земље
Он је такође навео да Русија није заинтересована за распад Авганистана.
„Ако се то догоди, онда неће бити са ким да се разговара. А ако је то тако, онда треба размислити о томе да што пре талибани (терористичка организација забрањена у Русији) уђу у, да тако кажем, породицу цивилизованих народа, тиме ће бити лакше да се ступи у контакт, комуницира и на неки начин утиче и поставља нека питања, ако не и захтеве да у оквиру цивилизованих односа треба поштовати цивилизована правила“, објаснио је Путин.
Најновији догађаји у Авганистану представљају претњу за азијске земље суседе Русије, а самим тим и за саму Русију, нагласио је Путин.
„У случају распада (у Авганистану) неће бити с ким да се разговара и Исламски покрет Узбекистана (забрањен у Русији) и оно што постоји на територији данашњег Авганистана, све то угожава наше савезнике и суседе. А ако се има у виду да ми немамо визна ограничења, да постоји фактички слободно кретање преко граница, то је за Русију веома важно са становишта осигурања своје безбедности“, додао је он.
За мир у свету треба да одговарају УН
Путин је констатовао и да Уједињене нације (УН) и Савет безбедности треба да надгледају светски поредак.
„За ред у свету треба да одговарају Уједињене нације и њен Савет безбедности, укључујући и пет сталних чланица“, одговорио је руски лидер на питање водитеља ко ће обављати функцију „светског полицајца“ након неуспеха америчке кампање у Авганистану.
Источни економски форум одржава се од 2. до 4. септембра у кампусу Далекоисточног федералног универзитета у Владивостоку. Његова главна тема ове године су нове могућности за Далеки исток у свету који се мења. Генерални медијски партнер Форума је информативна агенција РИА Новости.