Како се осећате због дешавања у Вашој земљи у овако тешком тренутку?
– Осећам огромну бол, јер авганистански народ већ 42 године преживљава страна мешања, окупацију и разарања.
Последњи војници НАТО-а напустили су Авганистан. Муњевито повлачење снага НАТО-а многи су критиковали. Шта Ви мислите о томе?
– Нико не зна до каквог су споразума дошли Сједињене Америчке Државе и покрет „Талибан“ (организација забрањена у Русији) у Дохи. Све је било веома чудно: и то како су талибани заузели градове, а посебно Кабул. Ушли су са мотоциклима и камионетима, а да нису наишли на отпор авганистанске војске. Све то је веома чудно.
За 20 година најмоћнија војска на свету и војници из још 41 државе нису успели да протерају терористе, како су донедавно називали талибане, и бар мало помогну у обнављању земље. То нам говори да је некоме било потребно да се рат настави. Да су западне снаге хтеле, ослободиле би Авганистан за седмицу.
Шта мислите о обећањима талибана? Да ли верујете да се након њиховог доласка на власт живот у земљи заиста може побољшати?
– Ако су се талибани заиста променили, зашто онда људи беже из Авганистана. Народ је ван себе, Авганистанци напуштају земљу чак и пешке. То се дешава управо сада.
Ја сам сигурна да ће се рат наставити. И поново ће почети да се окрећу исламу, како би, ослањајући се на ислам, „борили против његових непријатеља“, као што је и пре био случај. Мислим да су то до сад сви схватили.
За 20 година 80 одсто новца уложеног у земљу вратило се у џепове Запада. Остало је отишло на војне трошкове, а за цивилно друштво је остало веома мало. Нису изграђена никаква структурна предузећа. Уместо тога, направљени су само путеви.
Ви се дуго година бавите проблемима права жена у Авганистану. Недавно је постао виралан снимак који је писац Халед Хосеини објавио на Твитеру. На њему авганистанска девојка кроз сузе изражава сву своју бол и страх пред будућношћу које је чека... Према Вашем мишљењу, да ли је очај те девојке одраз свега онога што осећа становништво у Авганистану након повратка талибана, а посебно жене, које су постигле значајан напредак у друштву и које су активно учествовале у многим сферама друштвеног живота?
– Хиџаб је и даље обавезан за жене у земљи. И то је било одређено ограничење, иако су на почетку америчке окупације говорили о ослобађању жена. Наравно, нешто је учињено, али увек је предузимано веома мало, јер није било праве жеље да се нешто промени. То је једноставно била пропаганда. Стога бих то с опрезом окарактерисала као „велики напредак“.
Шта би међународна заједница требало да уради?
– У Авганистану је требало постићи помирење страна, али то није учињено. Сада ми је тешко рећи шта би требало чинити...
Како видите блиску будућност Авганистана?
– Рат ће се наставити. Не бих волела да се војни сукоби пребаце и на територију Ирана.