Ова вакцина се показала успешном у експериментима на мишевима у којима је успела да смањи туморе и побољша стопу преживљавања животиња.
Тестирање на људима
Успешни резултати студије на мишевима, објављени у „Џурнал оф имуно терапи оф кенсер“, отворили су пут за клиничко испитивање на људима које ће обухватити 80 пацијената који болују од рака плућа.
У оквиру клиничког испитивања, које би требало да почне касније ове године, пацијенти ће добити две инјекције, вакцине развијене у „Вакитек Онколоџи лимитед“, издвојене компаније Института Џенер.
„Ова нова платформа за вакцине има потенцијал да револуционише лечење рака. Предстојеће клиничко испитивање прати Оксфордско испитивање сличне вакцине код пацијената са раком простате. Ова вакцина показује обећавајуће резултате“, рекао је професор Адриан Хил, директор Института Џенер.
Вакцине за лечење рака су један од приступа имунотерапији јер је њихов принцип деловања такав да појачавају имунолошки одговор на туморе.
Основа Оксфордске вакцине против рака је иста технологија вирусних вектора која се користи у вакцини Оксфорд или „Астра зенека“.
Једноставно речено, безопасан вирус носи генетски код за део корона вируса (С протеин). Када овај безопасни вирус инфицира наше ћелије, они производе вирусни С протеин који изазива имунолошки одговор нашег тела. Ово ствара антитела на корона вирус која се активирају када се инфицирамо.
У лечењу рака, безопасан вирус носи генетски код који подстиче тело да реагује на молекуле који се зову МАГЕ протеини. Ови протеини се налазе на површини туморских ћелија.
Циљ вакцине против рака је да мобилише имунолошки систем, посебно његове Т ћелије, да нападне ћелије тумора.
Утицај
Професор имунологије тумора на Окфорд универзитету Беноа Ван ден Венде рекао је да су знали да протеини МАГЕ делују као црвене заставице на површини ћелија рака, како би привукле имунолошке ћелије које уништавају туморе.Каже и да МАГЕ протеини имају предност у односу на друге туморске антигене јер су присутни у широком спектру тумора.
„Ово проширује потенцијалну корист овог приступа у лечењу многих различитих врста рака. Такође је важно истаћи да антигени типа МАГЕ нису присутни на површини нормалних ткива, што смањује ризик од нуспојава изазваних нападом имунолошког система на здраве ћелије“, рекао је Ван ден Венде за „Лондон тајмс“.
Прве вакцине против рака развијене су 1959. године, али овај приступ није постигао значајнији успех, преноси Б 92.