Према извештају Републичког геодетског завода за прошлу годину, просечна цена стана у староградњи на подручју Републике Србије износила је 1.000 евра за квадратни метар, а у новоградњи 1.335 евра. У Београду је, пак, квадрат, у просеку, достигао, 1500 евра.
Раста цена станова, поготово у највећим градовима, приметан у другој половини прошле године, настављен је и у 2021. Према подацима сајта некретнине.рс, просечна цена је у престоници достигла, као никада пре, 2.000 евра. И у Новом Саду је порасла за око 500 евра, на око 1700 евра.
Шта чинити када су станови прескупи, а кредити јефтини
Ситуација да имамо никада већу цену стана и никада повољније кредите са каматном стопом која реално износи један одсто, несумњиво изазива запитаност да ли је то право време да људи помоћу кредита решавају стамбено питање.
„Погодност кредитирања је мотив за многе да уђу у кредите и ја саветујем да они који немају кров над главом свакако уђу у кредит. Мислим да је то далеко исплативије него да плаћају ренту“, каже Николић за Спутњик.
Он сматра да не би требало да брине ни то што је због упумпавања пара у привреду широм света, додатно скрахану пандемијом, па и код нас, она почела да се опоравља и инфлација да расте. Она је углавном свуда у свету већа од циљане, а у Србији је у јуну на годишњем нивоу порасла 3,3 одсто у односу на циљаних два и питање је хоће ли то довести до подизања каматних стопа на кредите.
Просечна цена стана у Београду је у првој половини 2021. године достигла 2.000 евра
© Sputnik / Спутњик
А шта са растућом инфлацијом
Николић напомиње да ће раст инфлације сигурно одговарати неком ко је већ узео кредит јер она обезвређује дуг. За онога ко дугује паре инфлација од 5,4 одсто колико је у јуну на годишњем нивоу износила у Америци је сигурно сјајна вест, каже он.
„Друга је ствар да ли ће централне банке услед те инфлације почети да воде оштрију, рестриктивнију монетарну политику. Засад неће, јер би то значило ударац на инвестиције, ударац на економски раст. Сада имамо идеалну ситуацију за дужнике – повећану инфлацију и одсуство очекиване реакције на то да централне банке подигну каматне стопе“, уверен је овај економиста.
Сваки потез централних банака ка повећању каматних стопа водио би ка успоравању раста и ка великим макроекономским проблемима, ка смањењу инвестиција, објашњава он. То се сада неће десити, а да ли ће на средњи рок наравно то нико не може да зна, додаје Николић.
Идеално време
Ово је, по његовој оцени, можда, идеално време за дужнике, јер страх од од рестриктивне монетарне политике због раста инфлације засада није оправдан.
На питање да ли се може очекивати враћање цена некретнина на препандемијске, у раније оквире, или када оне једном порасту више нема повратка на старо, он указује на досадашњу праксу.
„Генерално цене не падају. То је једна особина цена и економска наука је то препознала као интересантан феномен да цене због разних ригидности на тржишту тешко иду наниже, а лакше иду навише. Због тога и постоји инфлација. То можемо рећи и за тржиште некретнина“, каже наш саговорник.
Он подсећа да су после пика 2008. цене некретнина дуго стагнирале, до краја 2016. године, па у једном тренутку чак и падале. Постоје и такви периоди стагнације, па чак и пада цена, али сматра да ово није та ситуација.
Необуздани раст иза нас
Национално удружење проценитеља Србије, НУПС, које се бави проценом некретнина, бавећи се анализом тржишта некретнина у Београду, оценило је да је тренд необузданог раста цена дефинитивно иза нас.
Раст инфлације уз ниске каматне стопе које ће и даље мировати су идеално време за куповину стана
CC0 / /
И по оцени аналитичара Си-Ен-Ен-а, очекује се да ће појачана тражња за кућама трајати ове и идуће године, да би 2023. могао да уследи пад потражње, али не и већи пад цена.
По оцени Николића, не би требало ни да страхујемо да ће садашњи јефтини кредити довести до балона некретнина и његовог пуцања, што је и био замајац светске економске кризе из 2008. Он сматра да таква криза не би могла да се понови јер постоји свест о томе и централна банка би реаговала штампањем пара, не дозволивши да нека системска банка пропадне као што се тада десило у Америци.
Није реално да се таква криза понови, јер је научена лекција да такве кризе не треба дозвољавати по цену снажног доштампавања новца. Тако је јефтиније и политички и економски, закључио је Николић.