У интервјуу „Телеграфу“, Столтенберг је рекао да се не противи „већим европским напорима у одбрани“, али је упозорио да би снаге ЕУ за брзо реаговање попут оних за које се недавно залагао високи представник за спољну политику и безбедност ЕУ Жозеп Борељ биле штетне за Алијансу.
На неформалном састанку министара одбране ЕУ у Словенији у четвртак, Борељ је сугерисао да би недавни драматични догађаји у Авганистану, укључујући неочекивано брзи колапс владе коју подржава Запад и хаотично повлачење западних трупа, могли послужити као катализатор за ЕУ да успостави сопствену заједничку одбрану, укључујући и стварање снага за брзо реаговање.
„Понекад постоје догађаји који су катализатор историје, који су прекретница и мислим да је Авганистан један од ових случајева“, нагласио је Борељ. Према извештајима, нове европске снаге за брзо реаговање могле би да обухвате до 20.000 војника и омогућило би им се брзо распоређивање било где у свету. Очекује се да ће нацрт предлога о такозваним „снагама за брзо дејство“ бити представљен у новембру.
Идеја о европској војсци независној од НАТО кога предводе САД присутна је од раних педесетих, али је углавном заборављена током Хладног рата. Концепт се поново појавио потписивањем Лисабонског уговора из 2007. године, који је предлагао одбрамбену интеграцију држава чланица ЕУ. Немачка и Француска недавно су подржале ту идеју.
У интервјуу за „Телеграф“, Столтенберг је изразио забринутост због те идеје.
„Поздрављам веће европске напоре у одбрани, али то никада не може заменити НАТО и морамо се побринути да се Европа и Северна Америка удруже. Сваки покушај слабљења везе између Северне Америке и Европе неће само ослабити НАТО, већ ће поделити Европу“, рекао је Столтенберг.
Он је признао да се „овде делимично ради о новцу“, истичући да 80 одсто трошкова за одбрану НАТО потиче од „савезника који нису из ЕУ“, међу којима су главне Сједињене Државе.
Столтенберг је додао да по његовом мишљењу чланице НАТО које нису чланице ЕУ помажу одбрани Уније. „Реч је о географији – Норвешка и Исланд на северу, Турска на југу, САД, Канада и Велика Британија, на западу, неопходни су за одбрану Европе. Али реч је и о политици, а свако слабљење трансатлантских веза такође ће поделити Европу“, оценио је он.
Генерални секретар НАТО тврди да би стварање „паралелних структура“ и напори да се „дуплира командна структура“ само послужили „слабљењу наше заједничке способности за заједнички рад“, с обзиром на „оскудне ресурсе“ које савез има. Признао је да НАТО још није расправљао о било каквим детаљним или конкретним предлозима о европској војсци.
Одбацивање кривице за авганистански дебакл
Столтенберг је такође покушао да одбаци кривицу НАТО за драматичан колапс авганистанске владе, сугеришући да је неочекивано брза победа талибана (организација забрањена у Русији) „наравно повезана са чињеницом да су савезници НАТО одлучили да прекину војну мисију у Авганистану“, као и са неуспехом бивших политичких и војних лидера Авганистана, уз наводни недостатак логистичке подршке авганистанској војсци.
Столтенберг је окривио Пакистан, рекавши да се „мора поставити много питања“ о томе да ли је Исламабад војно помогао талибанима и напоменуо да је „посебан однос“ између милитаната и Пакистана „наравно, део приче“.
Оценио је да је „након великих улагања у авганистанске снаге безбедности више од 20 година“, било „разумно“ очекивање НАТО „да би оне могли дуже да пружају отпор талибанима“. Столтенберг је открио да је алијанса покренула „процес научених лекција“ осмишљен да понуди „јасну и поштену“ анализу неуспеха Алијансе у Авганистану током вишегодишњег присуства и потрошње од најмање једног билиона долара (према другим проценама чак 2,2 билиона долара). Он је, међутим, додао да ће овај процес укључивати „препознавање добити коју смо постигли ових година“, али није прецизирао која је то „добит“.
Услед понижавајућег повлачења Алијансе из земље, Столтенберг препоручује да би „цела међународна заједница, укључујући Русију и Кину“, сада требало да „ради“ како би спречила да Авганистан поново постане сигурно уточиште за терористичке групе.
Сједињене Државе и њихови НАТО и други западни савезници напали су Авганистан крајем 2001. године, након терористичких напада 11. септембра, под изговором да су талибани одбили да предају вођу терористичке Ал Каиде (организација забрањена у Русији) Осаму бин Ладена. Бин Ладен је убрзо побегао у Пакистан, а наводно су га убиле америчке морнаричке фоке у мају 2011. године и бациле његово тело у Индијски океан. За скоро 20 година колико су САД и њихови савезници окупирали Авганистан, убијено је чак 100.000 авганистанских цивила, више од 70.000 припадника авганистанских снага безбедности, десетине хиљада талибанских бораца, преко 3.500 војника западне коалиције и више од 4.000 западних плаћеника, преноси Спутњик интернешнал.