Становник Вороњежа, града на југозападу Русије, Евгениј Самбулов од детињства једе сланину. Он је уверен да ће овај једноставан и доступан производ не само заситити, него и угрејати организам у зимском периоду.
„Када је јако хладно комад сланине ће помоћи бржем протоку крви кроз организам“, наводи Самбулов.
Сланина – то су масноће, а оне су главни извор енергије и топлоте.
Московљанка Светлана Усољцева такође конзумира сланину, али само у првој половини дана.
„Не једем сланину после два или три сата, јер нисам сигурна да ли ће је организам сварити и да ли ћу на тај начин добити неколико сантиметара више у струку“, каже саговорница.
Присталице здравог начина живота искључују сланину и друге типове масноћа из исхране, јер се боје вишка килограма и зачепљења крвних судова. Дијетолози, међутим, разоткривају митове. Два парчета сланине могу бити корисна, то су засићене масти које учествују у изградњи ћелијских мембрана, побољшавају рад мозга и апсорпцију хране.
Препорука је да одрасла особа поједе 30 грама масноћа дневно. Од тога њих десет процената су засићене масти животињског порекла, а 20 процената су незасићене масти које се налазе у уљима и маслинкама.
Месо, сир, кравље млеко, сланина и маслац су незасићене киселине. Управо превелика конзумација ових производа доводи до проблема са крвним судовима. Зато је боље кувати месо како би се смањила количина масноћа.
„У овим производима се налази мали проценат незасићених масних киселина. То су омега-6 масне киселине које обезбеђују бољи проток у ћелијским мембранама“, рекао је дијетолог Рима Мојсенко.
Омега-6 као и омега-3 су незасићене масне киселине и њихов баланс је веома важан. У идеалним случајевима оне би требало да буду у односу један према три. Ове масноће се не стварају у организму и зато је потребно да се апсорбују путем исхране.
„У мањој количини би требало јести омега-6 масне киселине које се налазе у орасима, око 20-30 грама дневно“, препоручује дијетолог.
Дијетолози наводе да је потребно јести авокадо или маслинке, а омега-3 се могу апсорбовати и конзумирањем морске рибе или уља од лана и сусама. Једна кафена кашичица, као зачин у салати, идеална је варијанта.
Месо са зеленим поврћем, авокадом, маслинкама и уљима у салати су идеалан баланс свих масноћа које су потребне организму. Месо се чак може заменити сланином.
Дијетолози наводе да се она лакше вари ако се комбинује са поврћем, пре свега са чери парадајзом или краставцем. Тврде да нема потребе да се бојимо таквих масноћа, али, како се не би претвориле у штетне транс масти боље је да се биљна уља термички не обрађују. Крменадле је, на пример, боље мало загрејати на масти животињског порекла, јер је и укусније и здравије.