Држава Црна Гора се одбранила, али ко прислушкује премијера?
Догађаји на Цетињу током устоличења митрополита Јоаникија решили су дилему има ли Црна Гора државу или ће држава капитулирати пред двовлашћем, али су наметнули питање да ли и ко прислушкује премијера Здравка Кривокапића.
SputnikИнформација да парадржавне формације или моћни појединци и лобији прислушкују црногорског премијера запарала је уши, каже за Спутњик политички теоретичар Феђа Павловић. Ту информацију је на прес-конференцији у понедељак новинарима саопштио сам премијер Кривокапић, тврдећи да је неко преко модерних средстава прислушкивања имао све информације о одлукама које су донесене у Управи полиције и у безбједносном сектору.
Ко прислушкује премијера
Информација да одређене парадржавне службе или организације посједују некакав софтвер или неку врсту модерне технологије којом могу да прислушкују премијера и још некога из власти је врло озбиљна тврдња, јер је то питање националне безбиједности, каже Павловић. Он подсећа да је премијер рекао да је било цурења података и да су те парадржавне структуре знале шта планира Управа полиције, а како каже, можда се ту радило и о некоме ко је присуствовао сједници Вијећа за националну безбиједност.
„Мислим да то баца нову свјетлост на читав процес који је кулминирао 5. септембра. Сада је свима јасно да оно што се десило 5. септембра није била само прича о устоличењу једног црквеног архијереја, или о неком односу према митрополиту Јоаникију или патријарху Порфирију, или према Цетињу и српству или црногорству“, наводи овај аналитичар.
Држава показала одлучност
Павловић истиче да онога тренутка када је Влада одлучила да се устоличење митрополита Јоаникија догоди на Цетињу, извршење те одлуке постаје ствар односа према држави и заштити уставног поретка.
Постављало се питање, додаје Павловић, да ли у Црној Гори постоји нека држава, нека власт, нека полиција, или смо ми нека скупина зараћених племена, гдје једна група може да поставља барикаде, пали гуме, баца молотовљеве коктеле према полицији, суспендује Устав и владавину права на дијелу територије и да једна група људи, парадржавна организација непријављених појединца прислушкује премијера, компромитује безбједносни сектор и нашу националну безбиједност.
„Дакле, ово је било питање да ли ми у Црној Гори имамо државу или ће држава капитулирати пред двовлашћем. Ми смо имали један политички процес, кампању са једне стране, против устоличења митрополита на Цетињу са друге стране. Црква је одустала од свенародног скупа, покушала да дође до компромиса, али друга страна није одступала од ултиматума. Онога тренутка кад је држава путем својих надлежних органа донијела одлуку да на датој локацији, у складу са Уставом и законом, обезбиједи одржавање овог вјерског обреда, то питање постало је у првом реду питање владавине права и уставног поретка Црне Горе. Мислим да је битан корак што је држава показала снагу и одлучност у успостављању чињенице да немамо двовлашће. Да се попустило пред ултиматумом демонстраната и њихових инспиратора, ми бисмо данас имали анархију. Пошто се то није десило, мислим да је то корак у добром правцу да се успостави правни и уставни оквир неопходан за функционисање државе“, каже он.
Павловић указује да је оно што је премијер казао на пресу најопширнији приказ шта се десило у ноћи између 4. и 5. септембра.
„Премијер је најавио анализу и тада ћемо знати да ли ће бити смјена. Оно што је јасно након преса јесте да је било великих трзавица унутар релевантних надлежних органа и да је једна група инсистирала да се одложи устоличење, а да ли се прешла граница коју налаже командна одговорност, видјећемо“, каже Павловић.
Скупи софтвери за прислушкивање
Он истиче да сцене које смо гледали на Цетињу 4. и 5. септембра никога нијесу оставиле равнодушним, а посебно скреће пажњу на информацију да је неко прислушкивао премијера.
Ако је тачно да нам неко прислушкује премијера софтвером, модерном технологијом којој се не може лако ући у траг, ми имамо озбиљан проблем. И због тога ми се чини да је епилог читавог догађаја побједа државе над покушајима да се угрози државни поредак, оцењује Павловић.
Владан Павићевић, стручњак за безбиједност, истиче за Спутњик да такви софтвери постоје из доба разлаза СРЈ и да се лако може десити да су их неке структуре, које се не одричу власти, премјестиле у неке своје просторије, одакле могу да контролишу све телефонске разговоре или снимке.
„То су софтвери који се апдејтују годишње и то кошта од 250 до 300 хиљада евра, а помоћу њих је могуће да прислушкујете било који телефонски разговор, видео… И премијер има оправдану бојазан да преко њих неко прислушкује највише црногорске званичнике и све оне који доносе важне одлуке”, каже Павићевић.
Како додаје, софтвер или софтвери се налазе у рукама оних који су штитили своје интересе и интересе криминала.
Он истиче да Црна Гора има могућност да преко партнерских служби затражи помоћ да пронађу гдје се налази тај софтвер.
„Софтвер је као једна лажна базна станица која узима сав проток и промет телефонског саобраћаја”, објашњава Павићевић.
Кад је реч о томе како су службе безбиједности радиле 4. и 5. септембра у вези са догађајима на Цетињу, Павићевић указује да су тај задатак обавиле за похвалу, да су у питању биле високоризичне безбједносне процјене и да понашање служби улива наду да је држава јача од сваког појединца, без обзира коју моћ има.