Стејт департмент тражи од Косова и Београда да наставе да се придржавају ставке Вашингтонског споразума који је истекао 4. септембра која подразумева да се Приштина уздржи од аплицирања за чланство у међународним организацијама и не лобира за нова признања Косова, а Београд од кампање за повлачења признања Косова.
Приштина од почетка крши Вашингтонски споразум
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, објашњава да је овакав захтев настао због чињенице да би се прекидом мораторијума успорило, односно, онемогућило постизања решења око техничких питања.
„То значи, онемогућило би се постизање неког договора у дијалогу. Мало је нејасна ситуација око Вашингтонског споразума у Приштини јер је Аљбин Курти изјавио да је то противуставни споразум, да га неће поштовати, али видимо да су се ипак неких тачака придржавали. Мада су последњих месеци почели намерно да крше мораторијум спроводећи кампању и активности на међународном плану да добију подршку за нова признања или за шансу за чланство у неким организацијама,“ каже Дрецун.
Ни наша дипломатија неће седети скрштених руку
Он подсећа да је Приштина позивала чланице Европске уније које нису признале Косово да то ураде, што је евидентно кршење споразума из Вашингтона.
„Додуше, нису постигли никаква резултат тада, а сада ћемо видети како ће се Приштина понашати после овог става Стејт департмента. Вашингтон је био јасан да очекује да се мораторијум настави али из Приштине још нема званичних реакција,“ напомиње саговорник Спутњика.
Он је уверен да ће у тренутку када Приштина крене да ради нешто конкретније на овом плану, активираће се и српска дипломатија.
„Ако они директно крену да крше споразум и аплицирају, рецимо за пријем у неку међународну организацију, онда су и нама одрешене руке да кренемо са отпризнавањима и наравно са покушајима да блокирамо њихово чланство у организацијама где би они хтели да уђу, и то са велики шансама за успех са наше стране у спречавању да уђу у организације као што је Унеско, Интерпол, а са значајним шансама за успех са њихове стране да уђу у Савет Европе (СЕ),“ наглашава Дрецун.
Циљ Приштине је Савет Европе
Наш саговорник каже да Вашингтонски споразум не обавезује Европу и да се преклапа у многим деловима са дијалогом између Београда и Приштине, али да би за Србију било неприхватљиво да се Косово било где појави као држава.
Политиколог НВО „Актив“ са Косова и Метохије Игор Марковић сматра дотле да би чланство Косова у Савету Европе било доста компликовано, много више, како каже, него потенцијално учлањивање у Унеско или Интерпол.
„Пре свега зато што се Савет Европе састоји од 47 земаља од којих једна четвртина није признала Косово што би одужило процедуру учлањивања Косова у ову организацију,“ мишљења је он.
Чланством у СЕ Приштина би отворила многа врата
На питање која би све врата Косову отворило чланство у Савету Европе наш саговорник каже:
„Да почнемо од тога да би им била отворена врата свих организација које су повезане са СЕ. То су неке мање агенције које се фокусирају на специфичне теме, односно делатности. Друго, озваничили би односе са државама које нису признале Косово у том смислу што би у оквиру СЕ као једнр од најзначајнијих организација, чланство отворило врата да Приштина неформално лобира за признање независног Косова док би, са друге стране, успоставила неке нове економске односе који не зависе од форме, то јест од самог чина признања,“ упозорава Марковић.
По његовом мишљењу, иако је познато да СЕ не воли да има посла са земљама које су делимично признате или имају нека кризна жаришта, Београд би, уколико има сазнања да Приштина планира овако нешто, требало да учини све да то спречи.