Прва тачка дневног реда су избори и именовања, а одмах након тога одборници ће расправљати о „грађанској иницијативи да се Цетињски манастир врати у власништво Црногорске православне цркве“, преносе црногорски медији.
Потписници иницијативе наводе да је „власник манастира престоница Цетиње“ и истичу „да су светињу чије враћање ЦПЦ-у траже, градиле генерације Цетињана и Црногораца, међу којима и преци или део предака потписника ове иницијативе“
„Она је већ деценијама била недоступна и забрањена за коришћење верницима и свештенству ЦПЦ и суверенистичким грађанима наше престонице“, стоји у иницијативи.
Међутим, тврдњу да је манастир „власништво“ престонице недавно је правним аргументима оспорио координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске Игор Балабан
„Својину над Цетињским манастиром увек је имала и данас има Митрополија црногорско-приморска, а свако позивање на наводно власништво престонице Цетиње над светињом покушај је преваре грађана“, поручио је Балабан.
Он је објаснио да је у новије време, по првој евиденцији катастра за катастарску општину Цетиње један из 1958. године, манастир био уписан на Добро Православне Цркве – Цетињска Митрополија, а на основу детаљног премера и формирањем катастра непокретности 1976. године уписује се на Манастир Св. Петра, како се води и данас на основу решења Комисије за излагање и утврђивање стварних права на непокретностима из 1996. године.
„До забуне која је, међутим, настала последњих петнаестак година, да неки помисле да је Цетињски манастир у својини престонице, дошло је због решења Подручне јединице Цетиње Управе за некретнине Црне Горе из новембра 2005. године да се на целокупном градско-грађевинском земљишту у КО Цетиње један (али и у КО Ријека Црнојевића) упише државна својина престонице Цетиње са правом коришћења постојећих и стварних титулара својине. Дакле, својина престонице је уписана на све непокретности, укључујући приватне, а сви стварни власници, не само манастир, једним су потезом, без вођења посебних поступака, постали само корисници своје сопствене имовине“, казао је Балабан.
Уставни суд Црне Горе је, наводи он, одредбе Закона о грађевинском земљишту, који је у међувремену потпуно престао да важи, на основу којих је овакав упис извршен прогласио неуставним и ставио их ван снаге.