Шта су поруке новог спота који је уздрмао регион: Србима би требало да отвори очи

Аутор тог новог спота за медијску кампању „Не буди само Србин, буди е-Србин“ којим Српско народно веће позива сународнике да се укључе у попис становништва на интернету, о мотивима за овакав приступ каже за Спутњик да су Срби у градовима у некој врсти параноје јер носе српско презиме.

Србин у његовом споту који уписује народност је маскиран и скривен у стану, јер није ни популарно, а понекад је и опасно, бити Србин у Хрватској.

На питање да ли је овакав маркетинг неопходан, Личина за Спутњик каже да је видео пре свега информативан, да на попису становништва није реч само о народности.

„Тај упитник има 19 страница текста, питања типа, где ти стоји клима, колико оваца имаш… Сигурно је овако онлајн једноставније, него да ти дођу пописивачи у кућу. Јер, ако су мало неспретнији, то се може развући, да остану пар сати да све попуне“, каже Предраг Личина.

Он додаје да је електронски попис много комотнији и у време пандемије корона вируса, а да ће на њему бити комотнији и они који имају проблем да се јасно изјасне о националној припадности.

„Кад је човек сам са собом на интернету, можда ће смоћи храбрости да се изјасни, али не само као Србин, него као Еским или пингвин... Циљ ми је да на попису становништва Хрватска испадне мултиетничка држава, као што је наша суседна Босна и Херцеговина…“, прича контроверзни редитељ.

Упитан, да ли има праву свест о томе да се људи плаше да се изјасне као Срби, с обзиром на дешавања у последњих 25 година и сталног величања хрватског национа кроз медије, Личина одговара потврдно. Он каже да људе у таквом страху и лично познаје. Спот би требало да им отвори очи.

„Постоји гомила људи по урбанијим срединама, у Загребу, Ријеци, Сплиту, који су у некој врсти параноје што носе српско презиме, међутим, сви њихови сусједи, пријатељи, то знају. О томе управо говори крај спота. Људи треба да се опусте. Не треба да се своде на Србе и Хрвате, посебно ако живе у граду, они су сви Ријечани или Загрепчани. Такав је и сценарио спота. Човек је појачао музику да га нико не чује, као што би је свако други појачао да има журку“, објашњава Личина.

Његов спот одјекнуо је и у Србији, а новинар Зоран Пановић сигуран је да овдашњи гледаоци разумеју црнохуморни сензибилитет врхунског режисера, чак и ако нису читали његове приче или гледали његов филм „Последњи Србин у Хрватској“.

Он додаје да је у Хрватској помало незгодно режирати спот на ову тему, јер је реч о земљи у којој постоји прећутна норма, да није баш прихватљиво да кажеш да си Србин, као када кажеш да си православни што је донекле прихватљиво у јавном простору.

Пановић објашњава да су народи у региону суштински јако блиски, да осим културолошких разлика које су дошле кроз историју, појединих религијских наратива, ратних и поратних, међу њима и нема неке специјалне разлике, али да се и зна ко је ко, што је Личина јасно рекао у споту охрабрења.

„На неки начин се брзо, како се то популарно каже, провали ко је ко. Једном смо друг и ја били код Дугог Села код Загреба, он није знао где је излаз на ауто пут, зауставио је човека и кроз прозор питао; „опростите, гдје је ауто цеста“. Овај се насмејао и рекао; „пријатељу, мислиш ауто пут“. Сви мање више знају ко је ко“, каже Пановић и додаје да Личинин спот гађа право у мету.

На питање, да ли у Београду може да замисли потребу за оваквом кампањом Пановић каже да је у суштини противник свих националних, мањинских партија. Да би ствари биле много једноставније када ни велике, мејнстрим партије, не би имале национални предзнак, већ да у свој програм инкорпорирају све што мањинске партије имају и траже.

„Глупо је да се људи гетоизирају на такозвану мањинску политику. Треба учествовати равноправно и активно у политичком животу земље у којој живиш, а не гетоизирати се на фолклорне теме, народне ношње и очување ћирилице“, каже Пановић и додаје да је то принцип од кога су сви у региону јако удаљени.

Он констатује да је ова, као и све кампање СНВ-а управо на том фону, креативна, на прави начин скреће пажњу на ургентне проблеме, али истовремено подсећа колико је јавни простор пун заступања ставова иза којих не стоји онај ко их пласира.

Он подсећа на Санадерову кампању, у време када је Хрватска покушавала да уђе у ЕУ. Београд је тада имао билборде са натписима, „Хрватска је твоја кућа“ и то је био позив избеглима да се врате и обнове домове.

„Ту је било лажи и хипокризије, јер, реално, када је Хрватска ушла у ЕУ, многе ствари из кампање су заборављене. Неке су се и поправиле, али генерално, то је још далеко од нормалних задовољавајућих односа. На неки начин, односи две земље сада су гори него када је амбасадор СРЈ у Загребу био Вељко Кнежевић, а велепосланик у Београду Звонимир Марковић, први амбасадори после успостављања мира“.

Пановић сматра да је кампања „Не буди само Србин, буди е-Србин“ погодила мету једнако као чувена реклама за цигарете „Поздрав из Ровиња“, када је њихова промоција забрањена.

Аутора спота Предрага Личину питали смо и да ли би му могла бити прикачена етикете - редитељ за Србе:

„Радио сам пуно више реклама за пива и грицкалице, а ово схватам као свој позив. Ко ме зове, ја направим, а у последње време урадио сам две кампање за СНВ, па можемо причати о својеврсној серији спотова. Први је успео, клијент је био задовољан и позвао ме поново“.