Миливојевић овако коментарише изјаву јапанског министра спољних послова Тошимицуа Мотегија да ће се министри спољних послова Г7 састати са својим колегама из Кине и Русије 8. септембра, како би разговарали о заједничком одговору на кризу која је настала након америчког повлачења из Авганистана, на коју је уследио одговор портпаролке руског министарства спољних послова Марије Захарове да је Русија добила сигнале о састанку од стране Париза и Берлина, али да није било разговора о томе да ће он бити одржан у формату Г7.
Према Миливојевићевим речима, из овог позива је јасно да Г7 жели себе да представи као кључни светски фактор у решавању отворених глобалних питања, што Авганистан свакако јесте.
Покушај Г7 да поделе одговорност за крах у Авганистану
„Њихов позив Москви и Пекингу пре свега представља потврду да је свет мултиполаран и да се без Кине и Русије не могу решавати глобалне ствари, док је са друге стране то и евидентан покушај да се подели одговорност, односно да се скине кључна одговорност са Сједињених Америчких Држава и западних сила које су и произвеле кризу у Авганистану“, оцењује Миливојевић.
Како каже, западне земље желе да се ослободе терета искључиве кривице за кризу која је настала, а да санирање кризе поделе и препусте неким другим, утицајним државама које не сносе никакву одговорност за ове догађаје.
Г7 се, додаје наш саговорник, поставља из позиције некога ко жели да бира ко ће бити укључен у решавање ситуације у Авганистану, упркос томе што је тамошњу кризу немогуће решавати без читавог низа других земаља.
УН кључни форум за решавање авганистанске кризе
„Не може се говорити о последицама авганистанске кризе, а да немате у виду избеглице, па самим тим и једну Турску и један Иран, али они Иран не зову јер га гледају као некога ко је на другој страни. Исто тако, не можете говорити о политичком стању у Авганистану без једног Пакистана. Група 7 свакако не може узети прерогативе да буде светска влада која ће одлучивати и верујем да би прави форум за решавање питања Авганистана требало да буде на нивоу Уједињених нација и Савета безбедности. Мир и безбедност у свету треба да се врате тамо где то Повеља УН налаже, а УН и Савет безбедности већ имају мандат целог човечанства за такве ствари и механизме којима могу да организују најбоље могуће постављање према овој ситуацији“, каже Миливојевић.
Како додаје, Група 7 у којој су САД, Велика Британија, Јапан, Немачка, Француска, Италија и Канада, неаргументовано се представља као светски форум најбогатијих земаља који има надлежност за решавање глобалних питања.
„Било би природно да прво врате Русију у пуноправно чланство, као и да укључе Кину у тај форум за који тврде да је форум најбогатијих држава света и који по том основу има неки прећутни мандат да води бригу о глобалним односима и пословима. Само у таквом формату је могуће разговарати о горућим светским питањима, на једнаким основама, дакле, ако се Русија врати, а Кина интегрише у ту групу“, закључује наш саговорник.