Историја Царицина сеже у 1755. годину када је Катарина Велика стигла у Москву. Пролазећи кроз Коломенско, дивила се лепоти имања које је припадало кнезу Сергеју Кантемиру, а звало се Црно блато. Царица га је купила и преименовала у Царицино.
За градњу нове резиденције Катарина је ангажовала дворског архитекту Василија Баженова који је 10 година градио царски комплекс. Катарина поново долази у Москву 1985. године, када је први пут видела дело Баженова уживо. Царица је имала суров приговор: потребне су кардиналне измене унутрашњости палате.
До дана данашњег није јасно зашто је Катарина наредила да се преуреде у потпуности готове грађевине, које је прелиминарно била одобрила. Баженов је искључен из даљег процеса градње, а пројекат је предан његовом ученику Матвеју Казакову.
Упркос 20. годишњој градњи и измени пројекта, царица на крају ту није живела, а Царицино никада није постало московска царска резиденција.
После Октобарске револуције, ту су биле и популарне „комуналке“, односно станови у којима је живело више породица. У совјетско доба већина здања је била опустошена и разрушена.
После великих рестаураторских радова, комплексу Царицино је двехиљадитих година враћен историјски изглед.
Данас је Царицино највећи музејско-изложбени, природни, културни-историјски и туристички комплекс руске престонице.
Детаљније о Царицину сазнајте из видео-блога новинарке Спутњика Оливере Икодиновић.