Посетом Београду, где се састао са патријархом српским Порфиријем и председником Србије Александром Вучићем, Шмит покушава да анулира поступке својих претходника на месту високих представника међународне заједнице за БиХ. А пре свега Валентина Инцка, чија је одлука о наметању измена кривичног закона БиХ уназадила већ ионако лоше односе у БиХ, каже политиколог из Бањалуке Војислав Савић.
На питање може ли Шмитова београдска турнеја да утиче на то да он повуче Инцков наметнути закон, наш саговорник одговара да упркос Шмитовим изјавама у којима критикује бошњачку политичку елиту и упркос посети Београду, не треба гајити никаква позитивна очекивања док се не буду видели конкретни резултати.
Повлачење одлуке Валентина Инцка је услов свих услова за почетак било каквог дијалога између Републике Српске и Кристијана Шмита, сматра он.
„Увођење вербалног деликта на такав начин није нешто преко чега би могло тек тако да се пређе“, изричит је Савић.
Александар Гајић из Института за европске студије сматра да би Шмит морао да повуче Инцкову одлуку пре било каквог отпочетог дијалога као знак добре воље.
Уколико не повуче Инцков закон, свака Шмитова посета остаће на нивоу повремених састанака на којима ништа суштински неће бит договорено, нити ће он моћи да побољша своју позицију унутар БиХ у односима са представницима конститутивних народа, закључује Гајић.
Током посете Београду, Кристијан Шмит, чије је постављење за високог представника међународне заједнице у БиХ упитно за Русију, Кину и Републику Српску које не признају његову легитимност, прво се срео са патријархом, са којим је, како стоји у саопштењу Шмитове канцеларије, разменио мишљења о ситуацији у БиХ и региону, договоривши се да остану у даљем контакту.
Са председником Вучићем, Шмит се састао у вили „МИР“, а српски председник, како стоји у саопштењу Председништва, истакао је да су представници међународне заједнице неретко једнострано посматрали ствари у Босни и Херцеговини и региону, као и да од Кристијана Шмита очекује непристрасан и избалансиран приступ. Србија поштује интегритет и целовитост БиХ, баш као и целокупност и интегритет Републике Српске у оквиру БиХ, додао је српски председник.
Шмит је навео да је функционалност државе Босне и Херцеговине неопходан фактор како би се досегао степен на којем јој више неће требати међународна супервизија, као и за напредак ка ЕУ интеграцијама.