Талибанима је, како додаје, ургентно у више области — хуманитарна ситуација је доста драматична, здравствена због пандемије такође, а немачка канцеларка је била прва међу западним лидерима која је оставила мало „одшкринута врата”, док су други били доста резолутни да неће са талибанима правити никакве посебне договоре и да неће признати талибанску власт и владу.
Талибани позивају Меркелову
„Меркелова је прва међу важним западним лидерима рекла да су то реалности и да са њима треба одржавати контакт, а када ће се успоставити пуни дипломатски односи и признати влада зависиће, како је тада навела, од развоја ситуације и неких гаранција које талибани треба да пруже. О тим гаранцијама је посебно говорио министар спољних послова Хајко Мас. Са друге стране, талибани се труде да покажу неко своје ново лице, да нису онако фанатични и искључиви као када су се први пут нашли на власти и пре него што су Американци кренули у тај жестоки рат против терориста”, каже Стојановић.
У том смислу су, каже, талибани већ именовали свог специјалног изасланика за Западну Европу, човека који од раније има добре контакте на Западу.
„Он би требало да представи то ново лице талибана, да покаже да је Авганистан сада сигурна територија и да би инвеститори требало да дођу без страха. Инвестиције су талибанима пре свега потребне у инфраструктури која је доста разорена, па је то вероватно за пословне људе веома јак изазов, а нарочито за Немачку као експортну земљу, чији су дугорочни интереси везани за Авганистан управо у домену инфраструктуре. Такође, Немачка стрепи и од ’затезања конопца‘ између Вашингтона и Пекинга, односно да би могла бити смањена њена трговинска размена уколико Американци буду изричито условљавали неке фирме по принципу — ми или они. Немци, наиме, имају огроман извоз у Кини, та размена је заиста импресивна и свако отварање новог тржишта на том азијском простору је њима веома битно”, указује наш саговорник.
Немачки интереси у Авганистану
Постоје, примећује дугогодишњи дописник из Берлина, и политички разлози немачког интересовања за Авганистан.
„Интересантно је да је шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борељ рекао да је ’куцнуо час‘ Европе, да повлачење Американаца отвара једну велику празнину и да је то прилика да се, на неки начин, Европљани мало еманципују и поведу неку самосталну политику. То јесте доста компликовано и тешко, али интересантно је лансирање тих идеја, јер би у томе највећа и најважнија улога била управо Немачке. Дакле, Берлин ту види прилику и у том политичком смислу, иако они доста уздржано о томе говоре, али ту је идеја да они ипак желе да буду сила која неће бити само регионална и у европским размерама, већ да се валоризује та економска моћ коју та земља иначе има у целом свету”, истиче Стојановић.
Према његовим речима, интересантно је да су Немци из Авганистана повукли дипломатско и војно особље, али су хуманитарне организације и њихови представници тамо остали, као и једна организација која се бави предузимањем разних великих пројеката и ради у оквиру једног министарства за међународну сарадњу и економску помоћ.
„Занимљиво је и да је Немачка, без обзира на то што је повукла дипломатско особље, одржавала контакте са талибанима у Дохи, што је потврдио и њихов портпарол у овом интервјуу датом ’Билду‘, када је рекао да су талибани веома заинтересовани за сарадњу и да би радо видели Меркелову. У сваком случају, повратак немачког дипломатског особља зависиће од развоја ситуације у тој земљи, а ја верујем да ће то бити убрзо. Наиме, тамо се већ налазе амбасаде земаља које нису напуштале авганистанско тле, попут амбасада Русије, Кине и Турске, па верујем да ће се и Немци прикључити доста брзо, тим пре што се ствара расположење и међу самим талибанима да би они били добродошли”, наводи Стојановић.
Хоће ли немачка канцеларка одговорити
На питање да ли би се заиста могло очекивати да немачка канцеларка посети Авганистан, наш саговорник каже да нема простора да она то учини у такозваном пуном политичком капацитету, јер је 26. септембар, за када су заказани избори за Бундестаг, већ близу.
„Она до тада има политичку моћ, а после тог датума остаће канцеларка до формирања нове владе, иако се тим може отежати и то вероватно неће тако брзо ићи, поготово што је исход ових избора крајње неизвестан. Дакле, од избора до формирања нове владе функционисаће нека врста техничке владе, па би у симболичном смислу та посета такође имала политичку тежину, без обзира на то што Меркелова тада више није канцеларка у оном формату у коме је до парламентарних избора. Наиме, за талибане, а и за саме Немце њен одлазак у Авганистан би и тада био интересантан и важан. Да ли ће се то и догодити зависи, пре свега, од ситуације у самом Авганистану, јер Меркелова не би ризиковала да прави неку врсту политичке и безбедоносне авантуре, тако да сам убеђен да до 26. септембра неће сигурно отићи. Међутим, после избора њен одлазак не бих искључио, јер су ти разговори талибана и Немачке већ интензивнији, постоје канали живе комуникације, па ако би и једни и други били задовољни, можда би се то могло реализовати након парламентарних избора”, закључује Мирослав Стојановић за Спутњик.