РУСИЈА

Интеграција Русије и Белорусије учиниће их нерањивим за спољне притиске

Интеграција унутар Савезне државе Русије и Белорусије подразумева, пре свега, нове економске могућности за две земље, од јединственог тржишта роба и услуга до стварања кластера за производњу конкурентних производа, а то ће такође економије двеју земаља учинити нерањивим за спољне притиске.
Sputnik
Интеграција коју су у Кремљу договорили Владимир Путин и Александар Лукашенко, посебно је значајна у тренутку када се обе земље суочавају са бројним изазовима, санкцијама, покушајима дестабилизације и спољним притисцима.
И не само да ће ојачати трговинско-економски потенцијал двеју земаља, него ће ојачати и колективну одбрану и суверенитет Савезне државе.
Договоре које су постигли лидери двеју земаља о 28 такозваних савезних програма, који имају за циљ унификацију законодавства Русије и Белорусије у различитим областима економије, изградњу заједничких финансијских и енергетских тржишта, једнаке услове рада, транспортни простор, формирање и спровођење заједничке индустријске и пољопривредне политике, руски политиколог Петар Петровски назива „стратешком одлуком“.

„Те мапе пута, програми интеграције отварају могућности за модернизацију белоруске и руске индустрије зарад повећања нашег БДП-а, солвентности предузећа, међусобне сарадње, замене увоза домаћим производима… Ово ће имати кумулативни ефекат, као што је то случај са руском економијом, плус 1,5 одсто БДП-а. То је директан пут за постизање технолошког суверенитета, јер финансијска средства омогућавају финансирање развоја привреде, развоја технологије, науке и иновација“, оцењује Петровски.

Реализацијом тих програма, белоруска роба ће моћи без икаквих баријера да стигне до руских потрошача, а белоруска предузећа ће добијати енергенте по истим условима као и руска, што значи да ће бити конкурентнији на тржишту Савезне државе. То ће, додаје Петровски, повећати приходе од наплате пореза, повећати производњу и трговинску размену, плате грађана и буџет земље. Управо то, истиче Петровски, значи јачање суверенитета земље.

„За Русију је ово такође важно, пошто је Руска Федерација веома заинтересована за редовно, неометано снабдевање неким белоруским технологијама, као што су, на пример, тегљачи ракета, оптика, електроника. Такође, Москва је заинтересована да Белорусија не буде у сфери утицаја НАТО-а, него да буде солидарна с Русијом, с обзиром да НАТО гради инфраструктуру на нашим границама, што је директна претња нашим земљама. Практично, геостратешки положај Белорусије осигураће безбедност главног правца, тј. Москве и Московске области, Централног федералног округа, што је, по мом мишљењу, један од најважнијих приоритета за Русију у случају непријатељских акција колективног Запада“, истиче Петровски.

Јачање економије и војске

Петровски оцењује да су договори које су постигла два председника о 28 такозваних савезних програма једна врста „компромиса“ и да две земље чине једна другој одређене уступке.

„Генерално, интеграција је увек нека врста компромисног решења. Шта то омогућава? Пре свега, ово обезбеђује предвидљивост и јасноћу интеграционих перспектива Савеза, а то је важно за бизнис, предузетнике, инвестиције. На тај начин заобилазимо којекакве приче о трговинским ратовима, месу, млеку и осталом“, каже Петровски.

У првом полугодишту ове године трговинска размена Русије и Белорусије је скочила за више од 37 одсто и износи 17,5 милијарди долара. Руски извоз у Белорусију је 10,3 милијарде долара, а белоруски у Русију 7,2 милијарде долара.
Русија углавном извози нафту и природни гас, црне метале, машине и опрему, пластику и производе од пластике, док главни белоруски извоз традиционално чине млечни производи, возила јавног превоза, опрема и механички уређаји, месо и производи од црних метала.
„Друга важна ствар је индустријска сарадња. То нам даје могућност модернизације наших производних погона, а и руски и белоруски председник су рекли да морамо бити конкурентни. Услед тешке геополитичке ситуације, када јача конфронтација између Кине и колективног Запада, треба да будемо независна геополитичка целина“, сматра експерт.
Биће одређена и правила игре у пословној сфери и то на равноправној основи, а базирана на узајамном поверењу руских и белоруских привредника.
Осим тога, конкретне ефекте ће осетити и грађани двеју земаља, пошто ове мере предвиђају и одређене олакшице за њих. Очекује се, наводи Петровски, и укидање роминга и обнављање авио-саобраћаја, тј. успостављање летова на ниво какав је био пре пандемије вируса корона.
„Што се тиче војне сфере, мислим да савезни програми подразумевају и сарадњу попут оне у наменској индустрији и заједничку модернизацију војске двеју земаља... Тренутно се одржавају руско-белоруске војне вежбе Запад-2021, које демонстрирају заједничке интересе у очувању и развоју одбрамбених способности Белорусије и Русије и спречавању агресивних дејстава од стране НАТО блока дуж граница Савезне државе“, каже експерт.

И земље ЗНД могу у Савез

Рад у оквирима Савезне државе оцењиваће и партнери из земаља Заједнице независних држава (ЗНД) и Евроазијског економског савеза (ЕАЕС), а дубља интеграција Белорусије и Русије могла би да постане пример формата за сарадњу на постсовјетском простору, сматра Петровски.

„Ако прво погледамо структуру ових 28 интеграционих програма, а потом видимо њихову имплементацију, онда можемо рећи да би следећа фаза требало да буде њихова примена у оквиру Евроазијског економског савеза тј. интеграција њених чланица: Казахстана, Киргизије, Јерменије и других, пошто структура ових савезних програма одговара структури ЕАЕС… У оквиру ЕАЕУ је заиста могуће применити те већ направљене програме, имплементирати их и ићи даље.“

Ако пример интеграције Русије и Белорусије буде позитиван, онда ће се и друге земље ЗНД прикључити, додаје Петровски. Пре свега, Узбекистан и Азербејџан, а вероватно и Молдавија и Таџикистан.
Коментаришући могућност увођења заједничке валуте у Савезној држави Русије и Белорусије, експерт каже да би у том случају требало применити правило „седам пута мери, једном сеци“.

„Председник Русије рекао је да треба ићи корак по корак, прво нам је потребна координисана макроекономска политика двеју земаља, па тек онда размишљати о заједничкој валути, закључио је Петровски.

Коментар