„Те мапе пута, програми интеграције отварају могућности за модернизацију белоруске и руске индустрије зарад повећања нашег БДП-а, солвентности предузећа, међусобне сарадње, замене увоза домаћим производима… Ово ће имати кумулативни ефекат, као што је то случај са руском економијом, плус 1,5 одсто БДП-а. То је директан пут за постизање технолошког суверенитета, јер финансијска средства омогућавају финансирање развоја привреде, развоја технологије, науке и иновација“, оцењује Петровски.
„За Русију је ово такође важно, пошто је Руска Федерација веома заинтересована за редовно, неометано снабдевање неким белоруским технологијама, као што су, на пример, тегљачи ракета, оптика, електроника. Такође, Москва је заинтересована да Белорусија не буде у сфери утицаја НАТО-а, него да буде солидарна с Русијом, с обзиром да НАТО гради инфраструктуру на нашим границама, што је директна претња нашим земљама. Практично, геостратешки положај Белорусије осигураће безбедност главног правца, тј. Москве и Московске области, Централног федералног округа, што је, по мом мишљењу, један од најважнијих приоритета за Русију у случају непријатељских акција колективног Запада“, истиче Петровски.
Јачање економије и војске
„Генерално, интеграција је увек нека врста компромисног решења. Шта то омогућава? Пре свега, ово обезбеђује предвидљивост и јасноћу интеграционих перспектива Савеза, а то је важно за бизнис, предузетнике, инвестиције. На тај начин заобилазимо којекакве приче о трговинским ратовима, месу, млеку и осталом“, каже Петровски.
И земље ЗНД могу у Савез
„Ако прво погледамо структуру ових 28 интеграционих програма, а потом видимо њихову имплементацију, онда можемо рећи да би следећа фаза требало да буде њихова примена у оквиру Евроазијског економског савеза тј. интеграција њених чланица: Казахстана, Киргизије, Јерменије и других, пошто структура ових савезних програма одговара структури ЕАЕС… У оквиру ЕАЕУ је заиста могуће применити те већ направљене програме, имплементирати их и ићи даље.“
„Председник Русије рекао је да треба ићи корак по корак, прво нам је потребна координисана макроекономска политика двеју земаља, па тек онда размишљати о заједничкој валути“, закључио је Петровски.