Летећи гмизавац припадао је групи раних птеросауруса који су лутали земљом пре 160 милиона година, имао је дугачак, зашиљен реп, крила и оштре зубе, пренео је Ројтерс.
Фосилне остатке открио је Освалдо Рохас, директор Природњачког и културног музеја у пустињи Атакама, а затим су их додатно истражили научници са Универзитета у Чилеу.
Детаљи о открићу тих створења у јужној хемисфери објављени су у часопису „Акта Палаеонтологика Полоника“.
Откриће указује на блиске везе и могућу миграцију између северне и јужне хемисфере у време када се веровало да је већина јужних копнених маса света била повезана на супер континенту званом Гондвана.
„Постоје птеросауруси припадници ове групе и на Куби, који су очигледно били обалске животиње, па су највероватније мигрирали између севера и југа или су можда једном дошли и остали, не знамо“, рекао је Џонатан Аларкон са Универзитета у Чилеу, научник који је водио истрагу, пренео је Танјуг.