И, мада је амерички председник Џо Бајден признао пораз по питању руских гасовода у Европи још приликом опроштајне посете одлазеће немачке канцеларке Ангеле Меркел Вашингтону ,европски сателити САД, пре свега Украјина, али и Пољска настоје и даље да оживе гасни рат против Москве.
Да смири духове у Кијеву и другим европским базама антируске енергетске пропаганда Меркелова је и после посете Вашингтону и прошлонедељне посете Варшави Меркел истиче да Украјина мора бити транзитно подручје за руски гас и након 2024. године.
Њен колега, пољски премијер Матеуш Моравјецки био је категоричан: „Гаранција за транзит гаса кроз територију Украјине, Пољске до западне Европе, елемент су који смањује могућност уцене Русије - уцене које се тичу цена и, још важније, политичке уцене”.
Наравно да је и онима који се не баве политиком јасно да изјаве политичара, поготово одлазећих, не вреде много.
Европљанима, који су суочени са енормним поскупљењем природног гаса, између осталог и због слепе послушности својих политичара у спровођењу разних енергетских пакета Брисела, сада преостаје да се запитају како ће убудуће спроводити гасну политику на континенту. Немачка је своје потрошаче обезбедила. То је, једна од битних заслуга Ангеле Меркел.
Русија, као доказано сигуран испоручилац неће их оставити без тог енергента. Али, док су се Европљани заносили јефтинијим гасом из ЛНГ терминал Русија се окренула истоку који је троши све веће количине овог енергента.
О томе шта је завршетак гасовода Северни ток 2 донео Европи, Русији и како ће утицати на гасно евроазијско тржиште, али и шта цевоводи, који ће убудуће поред природног гаса “возити” и водоник значе за енергетско сутра, у “Енергији Спутњика” Јелица Путниковић разговарала је са Љубинком Милинчић, главном уредницом редакције “Спутњик Србија”.