Када помислите да медији не могу ниже, ту је текст Романа Лефебра који је анализирао емоције Новака Ђоковића у тексту „Ђоковићеве сузе – искрене или лажне“.
Српског тенисера су у финалу УС опена преплавиле емоције након што га је публика на стадиону „Артур Еш“ подржавала као никада пре, те је заплакао пре последњег гема, а и током церемоније доделе трофеја.
Ђоковић је ове емоције објаснио тиме што никада у животу није имао такву подршку у Њујорку, те је, иако је изгубио, најсрећнији човек на свету.
То је био повод за Лефебра да напише поменути текст и да би добио на тежини нашао је два психолога са различитим ставом. Мерием Салми истакла је да су Новакове емоције биле искрене, док је Изабел Иншап рекла да се ради о лажној представи.
„Нисам му поверовала ни секунду, покушао је да уздрма публику, да потом направи велики говор и да каже да је публика та која је важна. Не знам да ли сте му видели лице када се вратио после паузе. Није више плакао“, рекла је Иншап алудирајући на паузу пред претпоследњи гем.
Француски психолог каже да је Ђоковић тим потезом желео да поремети Медведева и преузме иницијативу над дуелом.
„Мислим да је његов его доживео такав ударац да је испробао шаховску стратегију, мислећи да ће Медведев попустити ако се догоди нешто што не може да поднесе. То је урадио да би преокренуо меч“, додала је она.
Једно од правила у новинарству је да када се бавите неком темом, увек би требало да имате две стране које ће аргументовано изнети своје ставове, и то је француски новинар урадио, с тим је овде проблем то што уопште није било потребе бавити се туђим, искреним, емоцијама.
Јер, ако ово није искрено – онда не живимо у истом свету.