У процесу енергетске транзиције неопходно је заједничко деловање, навела је она на Конференцији о обновљивим изворима енергије (ОИЕ), коју под покровитељством Министарства организује Удружење Обновљиви извори енергије.
Истакла је да грађани морају да буду укључени и да знају шта је то зелена енергија и да министарство на томе стално ради. Она је навела да је већ почело мењање столарије и да је објављен први јавни позив за градњу соларних панела и да очекује да најмање 10 одсто кровова у Србији буде покривено овим панелима.
"Покренули смо кроз законски оквир процес енергетске транзиције. Морамо да будемо брзи и ефикасни када је у питању декарбонизација, без обзира на отпоре које осећамо. Кад се праве промене, отпора мора бити. Све приче које чујемо, да уколико будемо имали више ОИЕ, више соларних и ветроелекрана, да то значи нестабилност енергетског система – није тачно. Све што чујемо да ћемо тако морати да увозимо струју - није тачно. Ако полако, корак по корак, идемо ка томе да заменимо прљаве електране које користе најгори угаљ и да имамо што више капацитета који користе обновљиве изворе, можемо да будемо важан фактор у трговини електричном енергијом у овом делу Европе", рекла је она, саопштило је Министарство.
Михајловићева је истакла да је доношењем новог законског оквира постављен темељ за спровођење нове енергетске политике која доноси другачији структурни привредни раст и развој.
"Питање декарбонизације, зелене енергетске транзиције је глобално и генерацијско питање, и као такво тражи јединствен одговор и заједничко деловање. То је питање здравља и животне средине и људи, она је и потенцијал и могућности које пружа су готово немерљиве. То је и нови модел раста, једна нова индустријска револуција. Говорим о новим инвестицијама, новим зеленим радним местима. Вредност пројеката новог инвестиционог циклуса је 17 милијарди евра, од чега ће најмање пет бити за ОИЕ", поручила је Михајловићева, пренео је Б92.
Она је рекла да су у припреми подзаконска акта и стратешка документа којима ћемо одредити пут којим Србија треба да иде у наредним деценијама у енергетици.
"Наш циљ је да, уз консензус са грађанима и грађанкама Србије, до 2040. године имамо најмање 40% енергије добијене из ОИЕ, а до 2050. и више од 50%. Очекујемо и да емисије штетних гасова наредних 10 година прате просек у ЕУ. Пред нама су велики изазови, али све што радимо, радимо заједно са локалним самоуправама, бизнис заједницом и грађанима, што се најбоље види кроз пројекте повећања енергетске ефикасности и соларних панела", истакла је она.