Ова научница објашњава да је први циљ њеног тима да покрене производњу компоненти које су потребне за антигенски тест, како би направили основни тип антигенског теста који може да се нађе у свим нашим основним дијагностичким лабораторијама.
Српски тест — мења и ПЦР
Други је да се тај тест унапреди, пошто ниједан постојећи није довољно осетљив за потребе дијагностике, антигенски тест увек мора да се комплетира ПЦР-ом, који је далеко осетљивији.
„Када кренете негде авионом, 90 одсто компанија тражи управо ПЦР тест, зато што желе да буду сигурни да сте негативни. Врло често антигенски тест, пошто није довољно осетљив, дâ негативан резултат, а вируса можда има. То је опасно, реч је о кључевима који се не детектују и тако се инфекција шири“, објашњава Ћирковић Величковићева.
Она додаје да научници Хемијског факултета имају идеје како да подигну осетљивост антигенских тестова и надају се да су засноване. Има неколико предлога, а рад који следи показаће које је техничко решење за подизање осетљивости теста најбоље. Она не искључује могућност да ће оригинални антигенски тест српских научника бити подједнако, а можда чак и осетљивији од ПЦР теста.
„Колико ће тачно бити осетљив и како ће моћи да се примењује, још не можемо да знамо, јер га тек развијамо. Тек резултати експеримената могу да покажу колико смо успели у томе што желимо да постигнемо. Али оно што ћемо сигурно постићи, наш први антигенски тест ће бити завршен до краја године и моћи ћемо да кажемо да имамо све компоненте за основни антигенски тест произведен у Србији“, каже наша еминентна научница, која је и дописни члан Српске академије наука.
За потребе пројекта, купљена је опрема каква не постоји у земљи и региону. У питању је масени спектрометар високе резолуције, инструмент који пружа велику количину информација по анализираном узорку.
© Дејан Живадиновић/Фонд за науку
Велики тим ради на изуму
Овај пројекат финансира Фонд за науку Републике Србије, а тим који на њему ради је велик, јер је реч о приличном замаху. На једној од варијанти теста сарађују са Пољопривредним факултетом, а било је потребно наћи и спољњег партнера који ће им помоћи да развију неке од компоненти које су потребне за овај подухват.
„За антигенски тест потребна су специфична животињска антитела, она су веома скупа. Уколико бисмо направили наша домаћа антитела која могу да се користе у таквом тесту, имали бисмо овде, у нашим условима довољне количине материјала за евентуални развој теста, а можда и каснију комерцијализацију. Наш спољни партнер на овом пројекту је Инеп — Институт за примену нуклеарне технологије, са њима ћемо радити на развоју тих специфичних антитела“, каже наша саговорница и додаје да ће бити коришћена антитела мишева и зечева, а можда и обе врсте.
Тања Ћирковић Величковић за Спутњик каже да је дужност научника да када су овакве кризе у питању, одвоји део свог креативног времена и пронађе техничка решења која његовој земљи могу да помогну. Међутим, додаје да тестови на корону нису претерано научно интересантни младим људима, зато углавном нема публикација које прате саму производњу. Њена је жеља да се овај пројекат заокружи због младих научника, али и свих грађана Србије.
„Надамо се да ћемо успети да обезбедимо решења која наша привреда може да прихвати, да наша земља може да рачуна на материјал који је доступан, који може да се набавља овде, да не морамо да чекамо на увоз, транспорт који може да траје. У почетку кризе била је велика несташица, нисмо могли да купимо ништа од тог материјала, била је велика потражња. Друга ствар је да ли ће друштво, наша индустрија уопште успети да прихвати та решења и да их комерцијализује.“
"Надам се да ћемо до краја године имати први српски антигенски тест", каже Тања Ћирковић Величковић.
© Спутњику уступила Тања Ћирковић Величковић
Искуство за будуће вирусе
Ова научница додаје да је следећа амбиција да се знање генерише, да се створе важне везе између институција и људи које у будућности могу брже да одговоре на сличну кризу. „Ако се појави неки нови, корони сличан вирус, онда ћемо моћи брзо, у нашим домаћим условима да активирамо домаће снаге и везе које смо сада изградили, да брже изађемо са неким решењима. Радимо на томе, наш пројекат ће трајати две године, а већ до краја ове надам се да ћемо у рукама имати основни домаћи антигенски тест на ковид 19.“
Др Тања Ћирковић Величковић била је и део тима који је са институтом Инеп развио тест којим се потврђује присуство антитела као одговор организма на инфекцију вирусом корона. Кит са протеинима вируса корона који су произведени у домаћој лабораторији, у јуну је регистрован у Агенцији за лекове и медицинска средства.
„Показали смо да можемо, да умемо и знамо да направимо материјал који замењује увозни, верујем да смо и сада на добром путу“, каже она на крају разговора за Спутњик.