Стручњаци за археологију и антропологију рекли су за часопис „Лајв сајенс“ да имају три кандидата за ту титулу. Један је у Кенији, док су друга два у Етиопији.
Ломекви 3 – први алат служио за крцање ораха
Први од три кандидата је тзв. Ломекви 3, где се налазе кости хоминоида и камени артефакти. Налази се на ниском брду у западној Туркани у Кенији, а верује се да су старе око 3,3 милиона година, према студији објављеној 2015. у часопису „Нејчер“.
Његово откриће 2011. означило је нови почетак истраживања великих археолошких налазишта у свету. Истраживачи су рекли да је артефакте вероватно направио Australopithecus afarensis који их је користио за разбијање ораха.
„Ломекви 3 је најстарије познато археолошко налазиште на свету", написао је коаутор студије Џејсон Левис, помоћник директора Института за истраживање слива Туркане.
Иако нису сви убеђени у древност каменог оруђа пронађеног на том месту, сви научници слажу се да је Ломекви 3 контроверзно археолошко налазиште.
Река Када Гона – прво софистицирано оруђе
Неки археолози, као што је Џонатан Сахле, виши археолог на Универзитету Кејптауну у Јужној Африци тврде да недвосмислени докази о најстаријем археолошком налазишту на свету долазе у облику каменог оруђа старог 2,6 милиона година из реке Када Гона у Етиопији.
За разлику од научног рада о Ломеквију 3 који је тек недавно објављен, Сахле је истакао да се истраживање реке Када Гона одвија већ деценијама и да је издржало академску контролу.
Штавише, камено оруђе је највероватније направио грацилни аустралопитекус, који је живео у источној Африци пре око 2,5 милиона година. Фосили пронађени у близини каменог оруђа припадали су првим људским прецима који су правили софистицирано камено оруђе.
Леди-Герару – седиментна вилица као доказ
Давид Браун, професор антропологије на Универзитету „Џорџ Вашингтон“ рекао је да ће, ако теренски рад не потврди Ломекви 3 као најстарије археолошко налазиште на свету, његов следећи избор бити Леди-Герару у Афару, у Етиопији, који датира пре око 2,8 милиона година.
У раду из 2015. објављеном у часопису „Сајенс“, истраживачи су пронашли делимичну хоминоидну вилицу са зубима у Леди-Герару. Датирали су фосил и испитали старост околног седимента како би утврдили из ког времена потиче.
Међутим, Сахле је изразио сумњу у датирање ове локације јер је она можда млађа од 2,8 милиона година, како тврде истраживачи.
Сахле је нагласио да локалитет Гона и даље има најбоље недвосмислене доказе о најстаријем археолошком налазишту на свету.
Али који год од три кандидата да добије титулу најстарије археолошко налазиште, сва три чине да пирамиде у Гизи старе 4.500 година, а Стоунхенџ, стар отприлике 5.000 година, делују као мале бебе.