Иницијатор расправе је Клуб посланика Социјалистичке народне партије (СНП), а подржали су је представници парламентарне већине.
СНП је у образложењу навео да је Ђукановић 28. августа на Цетињу казао да „није паметно инсистирати на устоличењу у том граду, већ је паметно то изместити из Цетиња и обавити у неком од многобројних храмова у другим градовима“.
„Надам се да нећу бити у ситуацији да 5. септембра будем на Цетињу, тамо где буду Цетињани и где је већинска Црна Гора, где се брани достојанство државе“, рекао је тада Ђукановић.
СНП сматра да је таквим поступањем Ђукановић грубо повредио члан 14. Устава Црне Горе који прописује да су верске заједнице одвојене од државе, као и да су оне равноправне и слободне у вршењу верских обреда и верских послова.
„Такође је Ђукановић прекорачио оквир надлежности председника Црне Горе прописаних чланом 95. Устава“, навели су из те партије.
Оцењује се да се Ђукановић директно умешао у послове једне верске заједнице, конкретно Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве.
„Тиме је, противно Уставу, нарушио начело секуларности Црне Горе, односно начело одвојености верских заједница од државе“, каже се у образложењу.
Из СНП-а су навели да је Ђукановић изјавом „надам се да нећу бити у ситуацији да 5. септембра и сам будем на Цетињу, тамо где буду Цетињани и где је већинска Црна Гора, где се брани достојанство државе“ прекорачио уставна овлашћења.
„Називајући противнике устоличења већинском Црном Гором директно је изазвао поделу грађана на оне који подржавају и оне које не подржавају устоличење митрополита на Цетињу“, наводи СНП у образложењу.
Како се додаје, Ђукановић је личним примером, противно Уставу, позвао грађане на протест и ометање вршења верских обреда СПЦ.
„То је само један од примера који карактеришу дугогодишњу праксу Ђукановића да кроз поделу, изазивање мржње, претње и позив на сукобе покушава да наруши међунационалне и међуверске односе унутар државе“, наводе посланици СНП-а.
У образложењу се подсећа да је Ђукановић учествовао на непријављеном и забрањеном скупу 5. септембра на Цетињу.
„Такође је прекршио члан 161. Кривичног законика организујући и позивајући на спречавање верског обреда, што је оперативно у дело спроводио његов саветник за безбедност Веселин Вељовић“, каже се у предлогу СНП-а.
Уставом је предвиђено да поступак за утврђивање да ли је председник Црне Горе повредио Устав може покренути Скупштина, на предлог најмање 25 посланика, преноси Дан.
Одлуку о постојању или непостојању повреде Устава доноси Уставни суд.
„Председника Црне Горе Скупштина може разрешити када Уставни суд утврди да је повредио Устав“, пише у Уставу.