Прва половина '90. година прошлог века протекла је у ужасним догађајима који су се низали као на траци, а у сенци свега остао је спорт.
Потпуна трагедија је била чињеница да су спортски тимови СР Југославије добили забрану такмичења на међународној сцени, баш у моментима када су постојале бриљантне генерације у многим спортовима.
Ту се издваја кошарка.
Иако се очекивало да југословенски тим, на таласу сјајне генерације младих играча крене у освајање Европе и света, до тога умало није дошло због санкција, али се са спасоносним решењем појавио Душан Ивковић.
После година проведених у Радничком, Партизану, Дуда је први пут кренуо пут Грчке 1980. године када је сео на клупу Ариса, али се вратио после две сезоне у свој Раднички, да би после боравка у Шибенки и Војводини поново кренуо на пут – у ПАОК па Паниониос.
Баш у том времену, требало је пронаћи начин за стварање услова за репрезентацију Југославије, уколико се појави било каква шанса да се она нађе на неком великом такмичењу.
Дуда је пронашао начин – окупио је звезде југословенске кошарке код себе у Грчкој и организовао припреме о чему је за Спутњик сведочио његов тадашњи помоћник Милан Минић.
„Гледало је само да се одигра нешто, да се одиграју пријатељске утакмице са онима који су хтели и могли да играју са нама, нису сви смели, али је нама било важно да имамо континуитет окупљања. Дуда је ту направио велики посао, у таквим условима и са његовим везама, другачије није могло“, рекао је Минић.
Као репрезентација „свих звезда“ СР Југославије, екипа се припремала и кроз потоње квалификације у Бугарској успела је да стигне до позиције да се пласира на Европско првенство.
„У време санкција ми нисмо могли да окупимо играче у Београду. Многи су се плашили да ће бити мобилизовани и одведени на ратиште, а није се лако могло ни допутовати у земљу. Међутим, имали смо велику подршку и Грка и мојих клубова у којима сам радио тако да смо успевали да, уз помоћ грчког савеза, формирамо Ол-стар тимове јер нисмо могли да се зовемо Југославија. Ја сам преузимао улогу и организатора и припреме и све остало“, говорио је Ивковић.
Остало је историја, освојено је злато, Предраг Даниловић је „закуцао“ Арвидаса Сабониса, Хрвати су побегли са победничког постоља, уследио је чувени балкон...