Када је огромно небеско тело погодило нашу планету пре 66 милиона година, диносауруси су почишћени. Преживеле животиње (сисари, птице, водоземци и неке рибе) прошириле су се на нове територије, развијале се и постале врсте које данас живе са нама.
Међутим, до скоро се није знало како је кредно-терцијарно изумирање конкретно утицало на змије. Нова студија објављена у часопису „Нејчер“ открила је да су све данашње врсте змија, којих има око 3.700, еволуирале из мале групе рептила који су успели да преживе удар астероида.
Уз помоћ фосила, студија је анализирала генетске разлике између савремених змија како би реконструисала еволуцију ових животиња. Анализе су помогле да се одреди тачно време када су модерне змије почеле еволуцију. Научници су открили да су се ти гмизавци почели диверсификовати одмах након кредно-терцијарног изумирања.
Научници сматрају да је способност змија да се склоне под земљу и дуго опстану без хране помогла да преживе разорне ефекте удара. Изумирање њихових конкурената – укључујући друге змије и саме диносаурусе – омогућило је овим предаторима да се преселе на нова станишта и нове континенте.
Ови гмизавци су тада почели да се диверсификују и тако су настале кобре, питони, бое и друге врсте. Модерна разноликост змија – укључујући змије са дрвећа, морске змије, отровне поскоке и кобре, огромне змије попут бое и питона – појављују се тек након изумирања диносауруса.
Фосили такође показују промену облика змијских пршљенова као резултат нестанка неких кредних карактеристика и појављивања нових група, укључујући џиновске морске змије дугачке до 10 метара.
„То је изванредно јер змије не само да преживљавају изумирање које убија толико других животиња, већ у року од неколико милиона година еволуирају, користећи своја станишта на нове начине“, рекла је водећа ауторка студије Кетрин Клајн.
Истраживања показује да су се змије и у ово време почеле ширити по целом свету. За научнике, разорно масовно изумирање било је својеврсно „креативно уништење“, које је омогућило змијама да се диверсификују на нове територије које су претходно заузимали њихови конкуренти.
Студија такође наводи да су у то време змије почеле да се шире по целом свету. Иако је предак модерних змија вероватно живео негде на јужној хемисфери, изгледа да су се змије први пут прошириле у Азију након масовног изумирања.
Студија је такође пронашла доказе о другом великом догађају диверсификације у време када се земљиште премештало из топлог пластеника у хладну „глацијалну“ климу, што је довело до стварања поларних ледених капа и почетка ледених доба.
Обрасци уочени код змија указују на кључну улогу катастрофа – тешких, брзих и глобалних поремећаја у животној средини – у кретању еволутивних промена, пише Спутњик мундо.