Овако војни аналитичар Александар Радић коментарише ново, трилатерално безбедносно партнерство САД, Велике Британије и Аустралије названо АУУКУС, којим је предвиђено да Аустралија добије своју прву нуклеарну подморницу.
На споразум који странама омогућава да деле одбрамбену технологију оштро је реаговала Француска, јер је Аустралија претходно имала договор о подморницама с француском компанијом „Навал груп“ вредан 90 милијарди долара.
Борба Америке са Кином за супермоћ на планети
Саговорник Спутњика објашњава да треба имати у виду да није лако створити упориште на великом простору Далеког истока, а да је Аустралија природни савезник Американаца и Британаца.
„Она јесте била скрајнута, али је увек била дисциплинован савезник. Аустралија је учествовала и у Вијетнамском рату, била је у Авганистану, декадама уназад та земља је показала да себе види као део западне цивилизације и у суочавању са растом кинеске моћи очекивано је да ће Аустралија нагло и брзо војно да јача. Зато су подморнице са нуклеарном погонском групом, које имају много већу аутономију него конвенционалне, потврда да је тај процес већ кренуо у пуном замаху“, наводи Радић.
Кина је, додаје овај стручњак, још раније почела да гради флоту која треба да изађе на отворена мора, показала је жељу да има носаче авиона, десантне бродове, велике ратне бродове који ће са носачима моћи да чине ударне групе и да пројектују кинеску војну моћ далеко од њене територије.
„То је потпуно нови моменат, јер до сада ниједна сила није могла да се такмичи са Сједињеним Америчким Државама у том погледу, па је јачање Аустралије био једини ефикасан механизам како би Кина могла да се ’стави под контролу‘ и да се упути порука Американаца да не желе да их виде на морима“, указује Радић.
Француска само може да гунђа
Он сматра да је негодовање Француза због овог савезништва Аустралије са Америком и Великом Британијом проузроковано искључиво комерцијалним разлозима.
„Француска може да гунђа због новца који је сада отишао на неку другу адресу, односно Американцима, али ће све остати на томе. Наиме, ово није усамљен случај да унутар НАТО-а постоји директна конкуренција, али овде су стратешки, политички и војни разлози изнад самог бизниса. Французи и остале чланице НАТО-а из Европе немају способност да делују самостално и не могу да прикажу моћ онако како би хтели и како је то некада било могуће у доба Хладног рата, када су имали заокружен војни потенцијал. Француска, за разлику од неких других земаља, има много више артикала своје војне индустрије које жели да прода, али они су сада део савезничког ланца поделе послова у свим интервенцијама и плановима који се праве“, каже Радић.
Уосталом, додаје наш саговорник, до сада се показало да Французи умеју да се снађу када из политичких разлога остану без посла, као у случају уговора о испоруци десантних бродова руској морнарици класе „Мистрал“ 2014. године, који су у Русији требали да имају улогу командних бродова флота.
„Тада је због кризе у односима између НАТО-а и Русије била забрањена продаја, а Французи су нашли решење и продали су те бродове Египту. Тако да овде треба јасно раздвојити интересе Француске да заради новац од извоза наоружања од озбиљности питања сучељавања Кине и Сједињених Америчких Држава у надметању за Пацифик и глобалну моћ“, категоричан је Радић.
Кина ће реаговати
Према речима професора Митра Ковача, директора Евроазијског безбедносног форума, Сједињене Америчке Државе преиспитују односе унутар НАТО-а и колико која чланица може допринети њеним геостратешким интересима било где у свету.
„Након губитка Авганистана, Америку највише интересује Кина и кинеско стратешко окружење, па је овај потез узрокован и жељом да се у круг америчког стратешког партнерства укључе најпоузданији савезници. Отуда и овај споразум са Аустралијом и Великом Британијом, што говори да се тај ’хладноратовски менталитет‘ сада помера према границама Кине, јер је ово што је урађено у Европи, то померање на Исток, дошло до зида, а НАТО у Европи не може да конкурише војној моћи Русије. Међутим, нема сумње да ће оваква одлука временом утицати и на ниво поверења и односа саме Француске према НАТО-у“, сматра Ковач.
Он сматра да ће Кина на овај потез САД реаговати убрзаним јачањем својих капацитета, како поморских, тако и копнених.
Аустралија није део нуклеарног клуба
Чињеница да ће Аустралија добити нуклеарну подморницу не чини је нуклеарном силом, објашњава Александар Радић, јер та земља не поседује нуклеарно оружје, што је предуслов да би била нуклеарна сила.
„Подморница ће имати нуклеарну погонску групу, односно моторе који је покрећу на нуклеарно гориво, што омогућава врло економично и дуготрајно задржавање подморнице на задатку. У војном погледу таква подморница Аустралији омогућава много дуготрајније и уверљивије присуство на мору, али није реч о средству које је нуклеарна претња. Наравно да нуклеарна подморница може да носи и ракете са нуклеарном бојевом главом, али Аустралија их нема. Иако бисмо могли једног дана, у будућности, замислити да кроз неки посебан уговор Американци кроз НАТО ставе Аустралији на располагање нуклеарне бојеве главе ако затреба, та земља за сада није део нуклеарног клуба“, закључује војни аналитичар.