Гроф Сава Владиславић организовао устанак пре Првог српског устанка

Херцеговац Сава Владиславић Рагузински , пропутовао је готово цео свет, од Лондона до Пекинга, основао руску тајну службу, учествовао у важним дипломатским мисијама, утврдио границу између Русије и Кине, основао један град, Кјахту, спасио руски двор од уништења. Био је и вешт трговац.

Истовремено, није заборавио свој народ, штавише, одиграо је за њега пресудну историјску улогу, 1711. године подигао устанак у Херцеговини. Овај догађај аутор, који је више од четири године истраживао живот моћног грофа, назива оригиналним Првим српским устанком. Управо овом причом Ивановић је допунио књигу.

Сава је дуго убеђивао Петра Великог да интервенише на ослобођењу православних на Балкану. Коначно, цар је позвао српске официре. На предлог Саве Владиславића, такође Херцеговац, пуковник Милорадовић, као искусан официр изабран да их предводи. Са кесом дуката у пратњи једног младог поручника, такође Србина, долазе на простор Херцегвине и дижу устанак.

"Тај устанак уопште није био наивна прича, подигла се три села, не, то је пре свега била војнички добро организована и припремљена операција која је дала велике резултате. Тако да су турске трупе биле разјурене, сатеране у градове. Огроман простор Херцеговине и Црне Горе је био ослобођен", објашњава Ивановић.

Он објашњава да статус кво настаје оног тренутка када руска армија на реци Прут доживаљава војни неуспех. Сава Владиславић као преговарач Петра Великог успео је да направи мировни споразум, на самом бојишту, да са њега изведе армију и руски двор.

"Тог тренутка Русија више војно није могла да интервенише на Балкану, па је самим тим и обеснажен успех устаника у Херцеговини и Црној Гори. Никада више Русија неће доћи у прилику да се ту ангажује у време Савиног живота. То је никад прежаљени циљ који је он себи још у раној младости поставио, како осободити од турског јарма Србе, правослане хришћане. То је био повод да из Дубровника оде у Цариград и тамо развија своје трговачке послове, где је основао и развио велику, јаку обавештајну мрежу, практично спољну обавештајну службу руске царевине", открива Ивановић детаље новог поглавља књиге.

Ивановић открива да су у току преговори са филмском породицом чувеног редитеља и пријатеља Срба Никите Михалкова о снимању играног филма и серије од 15 епизода, која ће бити снимљена по његовој књизи. У току је њено превођење на руски језик.

На представљају је говорила и главна и одговорна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић, која се такође помно бавила истраживањем Савиих путева на далеком истоку Русије.

Она је са присутнима поделила импресије током боравка у Кјахти, граду на граници Русије и Монголије, који је основао Владиславић. Становници тог града плакали су када им је делегација која је дошла из Србије уручила икону Светог Саве.

"Друго моје изненађење била је чињеница да они јако добро познају своју историју, јако добро знају ко је био Сава Владиславић, далеко боље него што ми овде, већина њих је говорила о жељи да се том граду врати стари углед", рекла је Милинчићева.

Град који је Сава основао име Кјахта носи од 1934. године, а крштено име му је Троицкосавск. Постоји иницијатива да се оно врати. У граду је Владиславић подигао и цркву посвећену Светом Сави Српском, духовну предстражу на источној граници Руског Царства. Крајем 18. века уништена је у пожару.

"Данас се, захваљујући пре свега руској држави, тај храм реновира. Ту је и идеја коју ћемо, надам се, моћи да реализујемо, да наша држава направи иконостас те цркве и на тај начин продужи оно што је својевремено започео Сава Владиславић. Не можемо да утичемо на промену његовог имена, али олтар не кошта превише, то од нас зависи", рекла је Милинчићева.

Она верује да ће филм и серија, остати у свести, посебно наших младих људи и каже да је упаво због тога важна ова књига, а о њеном квалитету најбоље говори чињеница да је цело прво издање продату, у време када се тешко продају посебно овако озбиљне књиге, пуне аутентичних докумената и великог труда аутора.

"Важно је да је Сава Владиславић приказан као човек који има мане и врлине, који се и заљубљује, користи свој шарм док ради посао обавештајца, па имамо и типичну шпијунску причу о заљубљивању, био је у вези са женом једног дипломате. Књига има све што треба добром роману", истиче Милинчићева.

Овом чињеницом одушевљен је и потомак чувеног грофа Бранко Вукомановић, каже да му се допало што је Сава представљен као обичан човек.

"С обзиром да је основао руску обавештајну службу два века пре Душка Попова, и још пола века више пре Џејмса Бонда, такав сценарио је сасвим реалан и могућ. Посебно имајући у виду то разуздано барокно време, посебно у Венецији. Он је извесно имао, ако не два брака, онда две жене, јер је у свом тестаменту, кога имамо, део свој завештања оставио и сину из првог брака, Филипу", каже потомак Саве Владиславича.

Он додаје да ову књигу није могао да напише свако, да је Велимир Ивановић урадио посао читавог тима стручњака.

"Морао је да уђе, не само у општу историју, већ у историју сваке појединачне области, историју ратовања тог времена, бродоградње, културе. Тако нешто урадити самостално, вратити се 300 година уназад је просто невероватно".

Промоција књиге "Дурбин грофа Саве Владиславића" одржана је у Галерији РТС-а где је у току изложба о његовом фасцинантном животном делу. Први пут су изложени нови документарни записи из Русије, Кине, Молдавије, Турске, Италије и других земља у којима је гроф Рагузински боравио.