Аутофагија је природни самочистач организма, то је процес који се у телу покреће после више сати гладовања. Помоћу ње се непотребне компоненте ћелија, као што су оштећени молекули протеина и органеле, као и вируси прерађују у хранљиве материје. На овај начин се захваљујући процесу аутофагије чисти и подмлађује организам.
Термин „аутофагија“ је дао белгијски бихемичар Кристијан де Дјув који је за овај процес добио Нобелову награду 1974. године. Јапански научник Есинори Осуми је радио на тестирању и описивању механизма аутофагије за шта је 2016. године добио Нобелову награду.
Међутим, аутофагија је генетски искључена за већину ћелија и процеси њиховог природног чишћења су у стању мировања. Због тога научници из читавог света траже начине како да стимулишу те процесе и разрађују методе активације аутофагије у људским ћелијама.
Неки научници сматрају да аутофагија у ћелијама изазива стрес. Извор таквог стреса може да буде гладовање или интензивни тренинзи. У тим стимулацијама аутофагије има озбиљних недостатака. Прво, у свету нису спроведена научна истраживања о користи гладовања. Друго, гладовање не припада здравом начину исхране и може да изазове депресију, исцрпљеност организма и да смањи сексуалну активност. Треће, и гладовање и јака физичка активност нису препоручљиви код људи који болују од дијабетеса, срчаних обољења и проблема са крвним судовима.
Експериментима који су спроведени 2021. године је установљено да се управо терпенима сибирске јеле веома брзо и безопасно активира аутофагија у људским ћелијама.
„Спровели смо истраживање комплексног утицаја терпена сибирске јеле на ћелије. Подаци о промени експресије 20 хиљада гена и анализа протеома (целокупног броја молекула беланчевина у организму) ће омогућити да се расветли механизам који је у основи биолошких ефеката терпена сибирске јеле“, рекао је за Спутњик научни сарадник лабораторије пролиферације ћелија (поделе ћелија) Института молекуларне биологије Енгељгардта Липатова. Такозвано мултиомичко истраживање је усмерено на комплексно изучавање ћелија, ткива и целокупног организма.
Терпени су велика и разноврсна класа једињења која производе многобројне биљке, а посебно су заступљени код четинара, трава и поврћа. Ове биљке дају заштитна средства терпене који одржавају стабилност ћелија.
Научници су истраживали терпене који се налазе у корену и стаблу сибирске јеле. Неке јеле живе и до четири хиљаде година. Научници сматрају да управо захваљујући терпенима, који активирају аутофагију, ћелије старог дрвећа се ни по чему не разликују од ћелија младих биљака.
Приликом експеримената откривено је да аутофагија у ћелијама плућа почиње чак и коришћењем терпена у малој концентрацији.
„Захваљујући терпенима процес интензивне аутофагије у ћелијама људи се активира већ након 24 сата. Увидели смо да аутофагија прерађује дисфункционални материјал ћелија и на тај начин подржава енергетску хомеостазу, односно равнотежу. Захваљујући томе се спречава накупљање штетних материја и вируса“, навела је руководилац научних пројеката компаније „Инитиум-Фарм“ Фанија Маганова.
Она је додала и да је у складу са тим организму лакше да се опорави после различитих инфекција, међу којима и после вируса корона и грипа.
По речима Маганове, како би се подмладиле ћелије у организму помоћу аутофагије није потребно да се бавимо исцрпљујућим тренинзима и гладовањем, довољно је да се у исхрану дода неколико терпена.
„Близу смо да откријемо еликсир младости који ће значајно да продужи људски живот“, додала је она.
Поред тога, терпени су у експериментима показали својство антиоксиданата. Експерти су дошли до закључка да се они могу користити за спречавање неуродегенеративних промена које изазивају Алцхајмер, деменцију и Паркинсонову болест.
Научници су свој рад објавили у септембарском броју међународног научног часописа „Агинг“.