Тридесет година од велике идеје у Црној Гори: Шта је остало од „еколошке државе“

Тим поводом, еколог Вук Иковић оцењује за Спутњик да у држави у којој се не поштује грађанин, још мање се поштује и природа.

„Док функционери данас славе еколошку државу, дешава се пљачка ријека, шума, обала коју су управо они одобрили. Знамо да смо изгубили 30 година живота, здравља, а уз то и хиљаде година шума, ријека и обала. Умјесто да професионалци које смо изњедрили поведу и учине наше друштво уређеним и богатим, они су то урадили у другим већ уређеним државама. Нијесмо им дали прилику да посију своје знање у Црној Гори, протјерали су их лоши ђаци. Али ту смо гдје смо, вриједна пчела нема времена за тугу“, казао је Иковић за Спутњик.

Тридесет година од Декларације о еколошкој држави

Он истиче да Црна Гора још има оно што је Европа изгубила индустријализацијом, а што покушава повратити последњих 20 година вишемилионским улагањима.

„За почетак треба да знамо да имамо све услове да будемо богати са четири сата активног рада дневно. Имамо потенцијале и природне и људске. Не претварајмо потенцијале, богатства у проблеме. Све што треба, јесте да их користимо тако што ћемо трошити природу не сиромашећи се. Другим ријечима, не отимајмо ријеку, шуму и плажу мјештанима, него нека они буду први управљачи тог простора. Користимо шуме за развој и здравственог и спортског туризма, као и за локалну дрвопрераду, гдје ће већина запослених бити локалци. Умјесто да ријеку пакујемо у цијеви, направимо систем рибњака и систем наводњавања пољопривредних култура и тако можемо за четири године преполовити увоз хране па ћемо бити у плусу за око 200 милиона евра годишње“, каже Иковић.

Нека одлуке произилазе из знања и искуства умјесто да буду вођене интересом џепа политиканата, истиче наш саговорник.

„Измијенимо потпуно образовни систем да бисмо имали људе који ће знати што су по занимању, а не тек када прочитају шта пише на дипломи. Онда нећемо гледати на стабло само као на количину дрвне масе, већ као нешто што је из године у годину све више зелено и све више вриједно. Тако нећемо гледати на простор само као на метар квадратни стана пута цијена, већ на простор који ће служити и за игру, одмор, туризам, локалне занатске активности и образовање, простор који ћемо сви моћи користити у зависности од дијела дана, занимања и животне доби“, каже Иковић.

Еколошки активиста Дарко Стијеповић казао је на протесту у Подгорици да право на концесије и данас добијају људи блиски политичким моћницима и да то не могу да ураде мјештани са подручја гдје се користе природни ресурси.

„Нису само мале хидроелектране пошаст, има и других. Користи од наших ријека ће имати само лихвари који граде хидроелектране, а ми ћемо плаћати струју исто“, казао је Стијеповић.

Он је истакао да и нова власт угрожава Тару, јер планирају изградњу новог рудника.

Без црних тачака

Премијер Здравко Кривокапић на свечаној сједници Скупштине на Жабљаку поручио је да Влада неће дозволити заташкавање црних еколошких тачака:

„Али, ни отварање нових кроз девастирање еколошких бисера као што је случај са коритом ријеке Таре, који су проузроковале одређене неодговорне инстанце и несавјесни појединци.“

Влада Црне Горе ће безрезервно бити посвећена раду на поглављу 27 као једном од кључних изазова у погледу имплементације правних тековина Европске уније у области животне средине и климатских промјена, казао је премијер.

Тридесет пропуштених година

Физичар Драган Хајдуковић, творац идеје о еколошкој држави, казао је медијима о црногорским политичарима:

„Оно што они могу да славе данас је 30 пропуштених година. А то је вријеме за које је Црна Гора, да је мудро, патриотски, са визијом еколошке државе вођена, могла постати једна од најбољих држава Европе и једна од најпознатијих држава на свијету. Зашто је то тако, ја обично објашњавам једном једином реченицом — Црна Гора је држава коју је Бог великодушно наградио природом, а казнио политичарима власти и опозиције.“

Идеја Црна Гора, еколошка држава, спроведена је уз залагање тадашњег предсједника Црне Горе, покојног Момира Булатовића.