Тиме је заокружена летња фестивалска сезона у којој је Егзит као једина фестивалска групација на свету успео да организује чак четири фестивала: Егзит у Србији, Санленд у Бугарској, Си денс и и ADA Divine Awakening, у Црној Гори, уз посету од око 225.000 људи, саопштио је Егзит прес.
Егзитови фестивали у три државе реанимирали су фестивалску сцену Европе и дали прилику многим извођачима, попут Дејвида Гете, Нине Кравиц, Пола Калкренера, Шарлот де Вит, Соломуна и многих других да наступе први пут после годину и по дана паузе.
Езит је, вођен идејом да се обележи место на којем је настао филм који је итекако скренуо пажњу на положај жене у друштву, на затварању фестивала одржаног од 15. до 20. септембра, у ризорту "ФКК Ада Бојана" отворио улицу „Љепоте порока“ у којој је постављена спомен плоча, на којој пише „На овом месту 1985. године сниман је култни филм „Лепота порока’’, редитеља и сценаристе Живка Николића, с Миром Фурлан у главној женској улози“.
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Лепота порока".