СВЕТ

Шта би Србији и Балкану донела немачка „семафор коалиција“?

Последња истраживања уочи парламентарних избора у Немачкој говоре да Социјалдемократска партија (СПД) има добре изгледе да са неком од партнерских странака формира владу, односно такозвану „семафор коалицију“. Питање је — шта би евентуални повратак левице у Немачкој донео Србији и Балкану?
Sputnik
Према речима бившег дописника српских медија из Берлина Мирослава Стојановића, социјалдемократе који су до скоро били практично отписани, дошли су са око 15 процената подршке гласача на око 25 процената, док је унија ЦДУ/ЦСУ за пола године стрмоглаво пала са нешто изнад 34 процента, до између 20 и 22 одсто подршке бирача.
„Интересантно је да падају и акције Зелених, који су у једном часу били у великом узлету и рачунало се да ће Немачка први пут у историји добити ’зеленог‘ канцелара, односно канцеларку Аналену Бербок. Међутим, десило се нешто крајње неочекивано, па је подршка тој странци пала на око 15 или 16 процената. У сваком случају, оно што јесте сигурно је да су ово најнеизвеснији избори у Немачкој у последњих неколико деценија“, објашњава саговорник Спутњика.

Колико је реална немачка „семафор коалиција“

Стојановић напомиње да је порасту популарности Социјалдемократске партије допринео њихов кандидат за канцелара Олаф Шолц, актуелни вицеканцелар и министар финансија, који је у телевизијским дуелима са противкандидатима Армином Лашетом из ЦДУ и Аналеном Бербок из Зелених оставио утисак најубедљивијег, најпоузданијег и најкомпетентнијег. Он, како наводи, јесте човек са великим политичким искуством и лично је допринео да подршка његовој партији порасте за десет процената, па судећи према тренутним анализама јавног мњења, социјалдемократе имају велике шансе да буду те које ће повлачити први потез и направити коалицију, а сам Шолц би се нашао на месту канцелара.

„Математички гледано могуће је неколико варијанти, а најчешће се говори о такозваној ’семафор коалицији‘, коју би чинили ’црвени‘, односно социјалдемократе, затим ’жути‘ либерали и партија Зелених. Маневарски простор и предност СПД-а у односу на конзервативце лежи и у томе што овој коалицији може да се придружи и немачка Левица, са којом социјалдемократе до сада нису хтеле у коалицију, али су сада очигледно расположени да им пруже шансу да уђу у владу. Што се конзервативаца тиче и они би радо са Зеленима и либералима, али расположење унутар еколошке партије је такво да би њихово чланство радије у коалицију са ’црвенима‘, јер већ имају искуство међусобне сарадње још из времена Герхарда Шредера“, указује искусни новинар и додаје да ће будућа немачка влада, по свој прилици, зависити од тога на коју ће се страну окренути Зелени, као незаобилазни фактор у састављању наредне водеће коалиције.

Шта би Србији и Балкану донео повратак Левице?

На питање шта би Србији и Балкану донео повратак Левице у Немачкој, Стојановић каже да се немачка спољна политика неће много мењати ко год да формира идућу владу, јер су неке координате већ направљене и та земља има неку врсту листе спољнополитичких приоритета које се придржавају све владе.
„Примера ради, прва службена посета долазећег и последња одлазећег канцелара увек је посета Француској, због осећања да без помирења та два народа, која су на Рајни водила крваве ратове, не би било ни стабилности у Европи. Друга посета је увек Сједињеним Америчким Државама, према којима пре свега западни Немци, а сада и уједињена Немачка имају неку врсту посебног дуга и обавезе. Али, свет се променио и на тој листи немачких приоритета из економских, политичких и геостратешких разлога ту су сада и Кина и Русија. Што се Србије тиче, потенцијални одлазак конзервативаца са власти могао би донети одређену промену у погледу неких акцената који не морају бити повољни по нас“, каже Стојановић.

Зелени оштри према Кини и Русији

У том смислу, како додаје, уколико би у новој коалицији Зеленима припало место вицеканцелара и шефа дипломатије, неки акценти би сигурно били видљивији.
„Зелени су веома оштри и критични у областима које су за нас деликатне и интересантне, попут екологије, људских права и слободе штампе, а посебно жесток курс имају према Русији и Кини, што би за нас заиста могло да буде неповољно. Они би тај курс сасвим сигурно диктирали и потенцирали, чак више од социјалдемократа са којима је Србија имала промењива искуства у време њихове владавине, од канцелара Вилија Бранта, преко Хелмута Кола, до Герхарда Шредера. Интересантно је да су управо социјалдемократе и Зелени од бивших пацифиста који су у време Вијетнамског рата и других америчких интервенција практично предводили јак мировни покрет у Немачкој и могли да изведу велику масу људи на улице, први пут након Другог светског рата увели Немачку у један рат, у бомбардовање СРЈ, односно Србије. Тако да смо ми са канцеларом социјалдемократ Герхардом Шредером, имали проблематична искуства 1999. године“, подсећа новинар.
Шредер је, додаје, касније признао да је све то учињено без икакве сагласности Уједињених нација и да је то била грешка, али од тог признања није било велике вајде.
„Дакле, што се тиче економских односа који су нама сигурно важни, ту се ништа битније неће мењати, али у спољнополитичкој сфери, уколико дође до још јачег заоштравања између, рецимо, Вашингтона и Пекинга, ка чему се по свему судећи иде, сигурно је да ће бити оштрији глас Зелених да Србија, на неки начин, усклађује ту фамозну спољну политику са Европском унијом. Наиме, иако канцелар у Немачкој углавном води главну реч, позиција шефа дипломатије је врло важна и он, на неки начин, може да намеће одређене ствари“, наводи Стојановић.
У сваком случају, закључује саговорник Спутњика, иако анкете указују да би након ових избора за Бундестаг конзервативци, односно Хришћанско-демократска унија и Хришћанско-социјална унија из Баварске после 16 година могли изгубити канцеларски трон, није искључено да би се до 26. септембра ствари могле променити, имајући у виду доста компликован изборни систем у Немачкој.
Коментар