Форум се одржава сваке друге године, од 1993. године и за то време стекао је статус главне међународне платформе за разматрање кључних питања интегрисаног развоја континенталног гребена, пре свега Северног леденог океана, Далеког истока и Северног морског пута.
На пленарној седници, која је одржана у Маријинском дворцу, главна тема су били арктички ресурси на Арктику и перспективе развоја тог региона.
Санкт Петербург није изабран случајно за место одржавања ове конференције — овај регион је један од главних који учествује у развоју арктичких налазишта. Ту раде водећа предузећа из те сфере, истраживачки центри, конструкторски бирои и бродоградилишта, а ту се налазе и велике морске луке.
Арктик има огроман потенцијал и ти ресурси ће у наредним деценијама остати окосница руске привреде
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Вицегубернатор Санкт Петербурга Владимир Књагинин прочитао је поздравну поруку губернатора тог града Александра Беглова и истакао је да се Петербург с правом сматра једним од највећих индустријских и научних центара. Овде је концентрисано више од 200 организација које се баве проучавањем и развојем Арктика. Више од 40 конструкторских бироа и организација бави се развојем технологија и опреме намењене за развој приобалних налазишта.
„Наши бродоградитељи стварају јединствене атомске ледоломце, а приводи се крају и изградња самоходне платформе отпорне на лед — ’Северни пол‘, која нема пандана у свету, чиме ће бити настављена редовна арктичка истраживања. Сигуран сам да ће одлуке форума допринети јачању енергетске безбедности Русије и имплементацији важних пројеката“, навео је Књагинин.
Ректор санктпетербуршког Рударског универзитета Владимир Литвиненко истакао je да Арктик има огроман потенцијал, а да ће ти ресурси и у наредним деценијама остати окосница руске привреде. Према његовим речима, не ради се само о фосилним горивима, већ и о металима потребним за развој зелене енергије, попут бакра и никла. Светска потражња за њима ће расти посебно брзим темпом, јер се користе у производњи ветрогенератора и електричних возила.
Без науке, без напретка, развој велике силе је немогућ, речено је на Форуму
© Sputnik / Оливера Икодиновић
„Јасно је да Арктик има огроман потенцијал. Ресурси који леже у његовим дубинама требало би да користе будућим генерацијама. Да би се то догодило, већ сада се морамо позабавити растом базе минералних ресурса, треба изградити инфраструктуру, створити и применити технологије које могу поједноставити производњу у тешко доступним регионима... Наравно, то је могуће само ако се удели пажња науци и она се учини ефикасним механизмом развоја“, рекао је Литвиненко.
Он је истакао да је „без науке, без напретка, развој велике силе немогућ“.
„У супротном ћемо се претворити у колонијалну земљу зависну од других држава“, упозорио је Литвиненко.
Међународна конференција о развоју руског Арктика трајаће до 24. септембра, а у оквиру форума биће одржани бројни округли столови, дискусије и консултације уз учешће руских и страних експерата. Поред тога, одржава се и изложба на којој су представљени пројекти развоја нафтних и гасних налазишта на руском Арктику, као и опрема и технологије. Централно место на изложби заузима заједнички штанд петербуршких предузећа.