Струка, наука, аналитика и произвођачи предвиђају да ће цена малине, уз адекватну припрему и максимално коришћење сертификованог садног материјала, ићи од 600 до 800 динара по килограму, рекао је Радовић.
Коментаришући тренутну цену малина, Радовић је казао да би то она била феноменална да је принос 15 до 30 тона по хектару.
Наиме, принос је у просеку око четири тоне, а за то постоји више разлога.
Климатске промене утичу на принос, лош тренд цена из претходног периода довео је до пада производње и нестручне обраде, а применом уредбе о сертификованом садном материјалу дошло је до тога да су произвођачи подигли квалитет.
Радовић је за портал „Бизнис“ казао да, без обзира на то што малинари имају разлога за задовољство, у наредном периоду у жељи за што бољим резултатима произвођачи би требало да промене прво себе, па онда садни материјал.
У том контексту, указао је на потез министарства пољопривреде које је уредбом омогућило набавку сертификованог садног материјала уз субвенцију од 90 одсто.
„Испоставило се да је огромна разлика у приносу у односу на садни материјал који се користи. Уз исте агротехничке мере, улагање, третирање и прскање, сертификовани садни материјал даје 30 тона по хектару, а несертификовани четири тоне. Хајде да радимо породично по 30 ари квалитетно, а не да се хвалимо хектарима без квалитета у производњи и са огромним трошковима који се у том случају гомилају“, поручио је Радовић.
У односу на 2020. годину, када је девизни прилив био између 160 и 200 милиона евра, ове године ће износити 400-500 милиона евра на девизном конту малине, а Радовић истиче да, када је добра цена малине,приходују сви: произвођачи, кооперанти, радници.
„Србију ће одржати једина фабрика под ведрим небом и ту треба улагати“, закључио је председник Асоцијације малинара Србије.